Традиционална ускршња погача: Кад се месе и како се украшавају јајченица, паска и гргурци

Поред фарбања јаја, верници за Ускрс месе и одређен број обредних хлебова, чији је изглед и број различит у појединим хришћанским земљама. Саша Срећковић, етнолог из центра за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја у Београду написао је ауторски текст о традиционалном ускршњем обредном хлебу, који преносимо у целости.

Постоји релативна разноврсност у изгледу хлебова или колача из различитих крајева Србије. Колач је углавном округлог и уплетеног облика са јајетом у средини, које може бити необојено или обојено црвеном бојом. Постоје различити називи за хлебове: јајченик или јајченица, ковржањак, паска и сл. Месе се у рано јутро на Васкрс.

Хлеб Јајченица – колач мањих димензија који је обично кружног облика, и спрема се у ускршњу суботу. На горњој површини има утиснуто јаје. Ови хлебови деле се за Васкрс укућанима или се заједно с обојеним јајима носе родбини.

Такође, постоји и тзв. хлеб Паска који се прави у Војводини за ускршњи ручак. То је у суштини уобичајени бели хлеб, с ритуалним значењем. Са осталом храном (јаја, шунка, качкаваљ, сир) носи се у цркву да се посвети и враћа у кућу, у којој на трпези има централно место. За Ускрс се припрема више хлебова, али само један се носи у цркву и највише се украшава.

Поред вина, воде и ускршњих јаја, ускршњи обредни хлебови представљају део приношења жртве – у чему је и основни смисао ритуала. А начин на који се украшавају садржи одређену симболику.

“За Васкрс или Велигдан месе се хлебни колачи посвећени Сунцу и Сунчевом колу. Сунчев колач је највећи круг испреплетен од теста, а у средини је црвено јаје. Такође, меси се девет малих хлебова, који се зову сунчићи-колићи. На све хлебове се стављају шарана јаја за васкршњи ручак и дају се за здравље Богу, Божјој мајци, Сунцу, Месецу, Звездамаˮ ‒ на основу својих истраживања у Хомољу (извор: Светлана Стевић Вукосављевић, национални уметник). Додаје да се месе и гргурци, који представљају клицу, мушко-женски заметак у јајету, развијање винове лозе, развијање листа на дрвећу.

Ускршње ђаконије попут фигуралних хлебова премазују се жуманцетом, представљајући симболично сунчеву светлост. Обичај је у Источној Србији да када младенци склопе брак прве године, а често и касније за Ускрс, ташта меси за зета хлеб „колоˮ који представља Сунце, три Сунчића и три гргурка. Украси га шараним јајима и покрије новом кошуљом, верујући да ће младом брачном пару донети срећну будућност.