Средњошколци који изаберу дуални модел ће добијати од државе 5.000 динара месечно

Средњошколци који 2024/25 школске године упишу дефицитарна трогодишња и четворогодишња занимања по дуалном моделу, могу да рачунају на 5.000 динара месечно од државе које ће добијати девет месеци.

Тај износ, по Уредби о подршци дуалном образовању, коју је усвојила Влада Србије, уплаћивала би ученицима држава преко наменског рачуна који ће им бити отворен у Поштанској штедионици.

Ђаци који се одлуче да школовање наставе по дуалном моделу добијаће и накнаде од послодаваца за учење кроз рад, а њена висина ће зависити од тога колико пута недељно имају праксу.

За сваки дан проведен на пракси, ученици би у требало да добију 70 одсто минималне цене рада по сату.

Како је Танјугу казала руководилац Службе за дуално образовање и образовне политике Привредне коморе Србије (ПКС) Александра Милићевић, до краја јуна, или почетком јула, требало би да изађе конкурс када ће се тачно знати на који начин ће се финансијски подржавати ученици, али и послодавци.

Милићевић је нагласила да модел дуалног образовања не обавезује ученике да након завршеног школовања морају да наставе рад код одређеног послодавца, нити да враћају новац који ће добијати.

Исто тако, како каже, ни послодавци нису у обавези да запошљавају ученике који код њих похађају праксу.

Према њеним речима, износ који би ученици добијали од послодаваца или компанија у којима имају праксу зависи од тога колико сати у једном месецу је ученик боравио на учењу кроз рад, а то зависи, како је нагласила, од образовног профила који одаберу.

„У дуалном образовању постоје трогодишњи и четворогодишњи образовни профили. Трогодишњи су они код којих се више времена проводи код послодавца, јер некако је њихова природа да припремају ученике за посао одмах након завршеног школовања, док је у четворогодишњим профилима проценат боравка у компанији нешто нижи и почиње касније, од другог или чак трећег разреда“, објаснила је она.

Милићевић је казала и да сви ученици који се определе за дуални модел образовања, без обзира да ли је реч о профилима који су трогодишњи или четворогодишњи, имају подједнаку могућност да се запосле након завршене средње школе, али их овај модел не спречава да наставе и даље школовање на струковним или академским студијама.

Додала је да ученици и током школовања могу да пређу са класичног школовања на дуални модел образовања уколико постоји интересовање послодаваца, односно компаније да реализује учење кроз рад за баш тај конкретан образовни профил који се учи у школи.

„Десетогодишње искуство показало је да ученици који проведу више времена код послодавца су спремнији касније за тржиште рада и послодавци нас све више извештавају да је тако, односно да је велика разлика између ученика који излазе из дуалног модела образовања и оних који излазе из класичног модела. Просто послодавци виде да су они спремнији за рад, да познају реално радно окружење, тржиште и да већ могу врло брзо, након завршеног школовања, кроз пар дана, да се укључе у редован процес рада код послодавца, без обзира о ком образовном профилу је реч“, рекла је Милићевић.

Она је додала да је Уредба о финансијској подршци дуалном образовању лоцирала одређени број дефицитарних занимања, до којих је дошло на основу података о упису ученика у дуалне образовне профиле у претходне две године и на основу података Националне службе за запошљавање (НСЗ).

„Ту су у питању образовни профили који нису били уписани у потпуности у претходне две године, попут профила кувара, конобара, пекара, затим одређених профила из области машинске индустрије, из области грађевине, електротехнике… односно сви они профили за које је привреда исказивала већу потребу, а ученици мање интересовање“, рекла је она.