Ljubav je ta koja nam omogućava da priznamo da su drugi jednako važni kao i mi

Današnji dan, 14. februar slavimo kao dan ljubavi. Ljubavnog partnera obradujemo nekim poklonom, romantičnom večerom, ili se samo nasmejemo, izgovorimo „Srećan Dan zaljubljenih“, ni sami ne pridajući velik značaj prazniku ljubavi i vratimo se svakodnevnom ludilu.

Upravo o ljubavi i Danu zaljubljenosti za BAP VESTI pričala je bačkopalanačka glumica Dragana Bosnić, dama sa nasmejanim očima, dama koja ne slavi 14. februar, ali slavi ljubav svakog dana. Dragana kaže da ljubav nije emocija, da voleti sebe nije isto što i ugađati sebi i da očekivanja koja imamo od drugih neminovno dovode do razočarenja.

Šta je za tebe Dan zaljubljenih, da li si ga ikad proslavljala?

Ljubav je kategorija koju teško da možemo slaviti samo jednog dana, tako da ne obraćam neku naročitu pažnju i smatram da je to neki dan koji su ljudi odredili da bude praznik da bi se družili. Nije toliko loše da postoji jedan takav dan pa da se potencira koliko je ljubav važna i da se obnove neki zaboravljeni kontakti.

Ovaj praznik je za mene ustvari deo potrošačkog društva. Na primer, šta će da radi jedan muškarac koji nije u mogućnosti da svojoj partnerki da neki skupoceni poklon? Da li to znači da je manje voli ili da nije vredan? Naravno da ne. Postoje divne skromne porodice u kojima ima puno ljubavi, srećem takve ljude i divim im se. Problem je što takvi primeri danas nisu u masovnim medijima i njihove vrednosti se ne promovišu.

Opiši nam, šta je po tebi ljubav?

Ljubav je stanje duha i to je nešto što nosimo u sebi i što se vremenom izgrađuje. Ljubav je nešto što u sebi nosi česticu bezrezervnosti i bezuslovnosti, a to znači da je osnova svake ljubavi davanje drugima, a da ne očekujemo ništa zauzvrat. Primer za tu bezuslovnu ljubav koja u sebi nosi sve duhovne kvalitete koji bi trebalo da nam budu uzor i primer kojim ćemo se voditi je Gospod Isus Hristos koji je dao svoj život za spasenje čovečanstva. Isus je blag, ljubazan, strpljiv, dobar i veran, i uvek je spreman da posluži drugima. Ljubav i saosećanje su Njegova vodilja.

Osnovni problem u komunikaciji ljudi, pa i ljubavnih partnera je taj što ljudi očekuju da im ljubav bude uzvraćena i vrlo često očekuju da ih drugi vole onako kako oni zamišljaju.

Partnerska ljubav je posebna zato što tu ljubav izražavamo prema nekome koga smo sami izabrali. Tu najčešće i dolazi do očekivanja. Kada čovek voli i očekuje nešto od druge osobe, kad-tad će doći do razočarenja. Ljubav, sama po sebi treba da bude takva da voliš nekoga, da poštuješ njegovu slobodnu volju, uvažavaš ga, da tu postoji strpljenje, ljubaznost, samokontrola, dakle duhovni kvaliteti.

Ljubav nam omogućava da oprostimo drugima. Ljubav je kvalitet koja u sebi nosi strpljenje, dobronamernost, optimizam. Ljubav pobeđuje sve i nikad ne propada.

[wonderplugin_slider id=64]

Postoji ona rečenica „Prvo voli sebe, pa ćeš onda moći i druge“. Kako ti to tumačiš?

Ako ja volim sebe, ja neću sebi štetiti lošim osećanjima. Na primer, ako je neko neljubazan prema meni, ja ću mu uzvratiti dobrotom i ljubaznošću, to je ljubav. Ako sam ja drska isto kao neko drugi prema meni, i taj će se neko loše osećati, ali i ja ću se loše osećati. Ja ne mogu da menjam tog drugog, ali naše je da se držimo ljubavi i moralnih kvaliteta, pre svega zbog našeg unutrašnjeg mira. To znači voleti i čuvati sebe.

Ako ja volim sebe, onda ću misliti i o drugom

Da li si se u životu više vodila rečenicom „Od ljubavi se ne živi“ ili „Bez ljubavi nema života“? Dakle, da li si više slušala razum ili srce?

U partnerskim odnosima sam uvek imala iskrenost i ljubav. Sada kad sam zrelija shvatam da nisam uvek znala da se nosim sa problemima u kojima sam se našla. Znala sam da se osetim i povređeno, napušteno, ogorčeno… Međutim, neka blagost mi je pomogla u tim situacijama. Odnos muškarca i žene, u vreme kad sam ja bila mlađa, bio je potpuno drugačiji. Te telesne strasti nisu mogle slobodno da se izražavaju kao danas. Bilo je neke lepršavosti preko poezije, preko romantike, ali i dugih razgovora.

Gde je nestala romantika?

Pokazivati ljubav na jedan starinski način danas, čini mi se, danas predstavlja slabost. Vreme je surovo, mladi su prisiljeni da grubo „igraju“. Radila sam sa mladim ljudima u školi i shvatila sam da su naša deca daleko ispred nas, da su divni mladi ljudi koji su bačeni u vatru. Svi oni duboko u sebi imaju istinske vrednosti. Ipak, vreme je takvo i pritiska mlade nudeći im gomilu površnih sadržaja – instant odnosi, seksualnost izražena na veoma agresivan način. Gube se vrednosti koje moraju doći isključivo preko razgovora.

Ljubav nije emocija. Ljubav je mnogo viši kvalitet. Ljubav je ta koja nam omogućava da priznamo da su drugi jednako važni kao i mi. Čovek je egoistično biće, a ljubav nam je data kao viši kvalitet.

Koja bi bila tvoja poruka mladima?

Mladima bih poručila da se obrazuju. Sad je internet dostupan svima, i na njemu ima skoro sve. Obrazovanjem najviše ulažu u sebe, investiraju u budućnost. Ono što ubija najviše od svega, to je neznanje. U osnovi svakog nacionalizma je neznanje, u osnovi svake mržnje je neznanje, u osnovi siromaštva je neznanje. Obrazovanje razbuđuje radoznalost u ispravnom smeru da možemo da damo plod od onog što smo naučili. Ulažite u obrazovanje jer to je ljubav prema sebi!