Доктор медицинских наука начинио славицу

Рајко Игић је српски лекар, научник и писац. Најпознатији је по открићу ензима који конвертује ангиотензин „I“ у ретини.

Писао је о последицама југословенског рата у рецензираним часописима, као и песничка дела и борац је против пушења. Рођен је у Деспот Сент Ивану (данас Деспотово) у Краљевини Југославији 9. новембра 1937. године. Лекарски стаж је имао у Сомбору и Куцури, као и асистент на Медицинском факултету у Сарајеву. После дошколовања у Сарајеву и Београду, постаје доктор медицинских наука 1970. у Сарајеву, а од 1971-72. је био на постдокторском усавршавању из биохемијске фармакологије у САД, Оклахома Сити.

Био је доцент на Медицинском факултету у Сарајеву и од 1978-1992. ванредни па редовни професор на Медицинском факултету у Тузли и гостујући професор на Медицинском факултету у Бања Луци.

Од 1992. живи у Сомбору, а до пензије 1994. године је редовни професор на Медицинском факултету у Новом Саду. Виши научни (Senior Scientist) био је у највећој државној болници САД, „Stroger Hospital of Cook County“, Chicago до 2003.

Од 2009-13: главни је уредник међународног часописа „Scripta Medica“. Освајао је многа домаћа и међународна признања и члан је десетине стручних и научних удружења, као и редакцијских одбора медицинских часописа.

Написао је многе научне радове и написао десетине књига. Члан је Академије наука и уметности Републике Српске од 2012. године. Једном приликом, док је био у Бања Луци, на једном споменику је видео натпис на два писма: ћириличном и латиничном. Тада му се родила идеја, да спајањем та два начина писања створи славицу, писмо у ком ће латинична слова која су сачињена од два знака: љ, њ, џ и она која користе дијакритичке знаке: ч, ћ, ђ, ш,ж, замени ћириличним словима: љ, њ, џ, и ч, ћ, ђ,ш,ж.

Конструисао је и писаћу машину која користи слова славице. Илустроваћемо славицу делом писма које је написао госпођи Петровић Зечић: „…Недавно ме је посетио Проф. др Ранко Шкрбић, декан Медицинског факултета у Бањалуци. Он ми је предложио да Вама поклоним своју писаћу машину која има слова нове азбуке, славице….одлучио сам да своју идеју о славици добро забележим. Објавио сам књигу под насловом Нова словарица (Тузла, Универзал, 1987). Потом је у штампи било много дискусије о том писму; одобравано је у Босни и Херцеговини и у Србији, а одбацивано у Хрватској. Тако се на Радио Загребу одвијала двочасовна „пиратска“ емисија у којој су све време нападани Вук Караџић и славица, укључујући и напад на једног од два рецензента моје књиге, Академика Павла Ивића из Београда.“

Можете видети, да сви они, који добро познају оба писма, и латиницу и ћирилицу, лако и течно могу читати текст написан славицом. Да ли ће славица завреднети и ширу примену, показаће време. Она је отклонила једну ману латинице, због које се не може применити она чувена реченица Вука Караџића: „Пиши као што говориш, а читај као што је написано“.