Млада и успешна уметница, наша суграђанка, Тијана Сићевић, завршила је престижни Факултет примењених уметности у Београду, који једино овде постоји у целом региону, смер сценски костим, са титулом дипломирани примењени уметник – костимограф.
Недавно је учествовала у два значајна пројекта: филм „Чудотворац Тумански“ и позоришна представа „Валцер поручника Нимингена“ као костимограф. За Недељне новине је изнела своје утиске:
– Филм „Чудотворац Тумански“ говори о чудима које се дешавају ако човек верује. Вера је изузетно важна за све нас, води нас кроз живот и сам филм се бави тиме. Приказане су три истините приче и снимљен је по истинитом догађају, о чудима која су се десила захваљујући светом Зосиму, односно манастиру Тумане. Радити за овај филм за мене је било нешто посебно као верници, а и сама редитељка, Бојана Крстић је тако бирала екипу – да буду верници, јер је тема филма то захтевала. Пре неколико година и сама сам посетила манастир Тумане, који је оставио тако јак утисак на мене, да данима после нисам могла да престанем да причам о духовности која се осећа у манастиру, о светом Зосиму, да би ме после неколико година, светац позвао да радим овај филм.
– Десило се чудо, филм је сниман када сам ја била слободна, јер се чуда дешавају када највише верујемо и када их најмање очекујемо. Рад на фиму је био јако напоран, али бити неко време у самом манастиру, ноћити, ићи на сваку литургију, осећати ту духовност је нешто невероватно. Петар Божовић је у реплици у филму изјавио: Веруј и биће. Учествује јака глумачка екипа: Петар Божовић, Небојша Дугалић, Анђелика Симић, Паулина Манов, Небојша Миловановић, Слобода Мићаловић, Иван Вучковић. За све нас је то било једно велико и значајно искуство.
– Недавно сам завршила још један пројекат, представу „Валцер поручника Нидригена“ која се игра у Мадленијануму. Говори се о једном младом човеку, поручнику Нидригену, који одбија да игра валцер, који је био обавезан да би се положио испит. Представа говори о сукобу са самим собом, са професорима, са царем, са пријатељима и окружењем. Он је и измислио серум против заразне болести, тако да текст има и ноту актуелности. Премијерно је представа изведена 5. децембра у Мадленијануму, а репризе су биле 6. и 23. децембра.
– Радила сам са режисером Владимирем Лазићем, а директорка позоришта је рекла да сам сваку прилику коју сам добила и те како оправдала. Било је тешко радити на представи, јер костими су већином униформе. Ја сам их дизајнирала, усудила сам се, оне су посебне и са краја су 19. и почетка 20. века. Сам писац, Мија Илић, честитао ми је речима, да сам као костимограф, текст који је ужасно тешко илустровати и визуелно пренети на сцену, успешно одрадила. Поносна сам и срећна због тога. Одувек сам сањала да урадим костиме у тоновима плаве боје са акцентима црвене и то сам успела у овој представи.
– Имала сам прилику да радим на два пројекта који су врло специфични, људски важни, у смислу веровања и неког људског остварења. Порука филма је да ако верујемо, у саме себе, у живот, у Свевишњег, када радимо на себи, излечење долази само од себе. С друге стране, у представи, имамо младог паметног човека, који се буни, који не верује у систем, у ствари које су му наметнуте, у валцер који мора да одигра. У оба пројекта сам пронашла и себе, преиспитала се, кориговала неке кочнице, а после прележаног Ковида, пронашла духовну и телесну снагу да радим веома тешке пројекте. Било је пуно искушења у раду, али ме је водила вера и реплика „Веруј и биће“ која се стварно десила у мом случају. Рад на оба пројекта је за мене била велика част и срећа. Урадила сам их на најбољи могући начин и изузетно сам поносна на резултат.
