Народни обичаји и веровања за Лазареву суботу и Цвети

Врбица се увек прославља суботом, дан пред празник Цвети

Фото: Pexels

Православни верници ове године обележавају празник Лазарева субота или Врбица 27. априла, а Цвети одмах сутрадан. Прославља се увек у претпоследњој недељи Великог Васкршњег поста, у знак сећања на догађај из Новога Завета када је Исус Христос васкрсао Лазара.


Врбица се увек прославља суботом, дан пред празник Цвети, а обичај је да се на Лазареву суботу носе гранчице врбе, што симболично представља догађај уласка Исуса Христа у Јерусалим. У храмове се уносе врбине гране које остају тамо до недеље, односно до Цвети, а оне симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Лазарева Субота се назива по догађају када је Исус Христос у Витанији васкрсао Лазара, па овај дан обележава победу живота над смрћу, светлости над тамом. Ово је радостан празник који доноси срећу, добре вести, а посебно се повезује са осмехом и срећом деце.

Христос је пролазећи кроз Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“. Деца на овај празник стављају око врата звончиће, а сви од врбиних гранчица праве венчиће за главу. Кућа се на овај дан китила врбиним гранчицама и цвећем. Након Лазареве суботе, стижу Цвети са разним обичајима.

На крају претпоследње, шесте недеље Ускршњег поста, православни верници прослављају свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим односно Цвети. Овај покретни празник, који се увек празнује недељу дана пре Ускрса, установљен је крајем петог века као успомена на последњи улазак Исуса Христа у Јерусалим и на последњу недељу његовог живота.

Назив „Цвети“ празник је добио по цветној гранчици палме коју је Исус Христ носио у руци приликом овог свечаног догађаја

Наиме, када је Христ дојахао на магарцу у Јерусалим, људи су га дочекали палминим гранчицама што је израз дубоког поштовања и високе почасти. Магарац симболизује мир те је ово био долазак Принца мира.

По наровном веровању, Цвети почињу умивање водом у којој су на Врбицу потопљени цветови како би укућани били румени и здрави. Ево још неких обичаја и веровања која прате овај дан.

  • На овај радосни празник се бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом.
  • Један од обичаја јесте да се млади међусобно дарују цвећем, те на овај празник драгој особи поклоните цвеће.
  • Некада се практиковало да се цео дан шета окићен цвећем.
  • Младићи су на Цвети правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет је имао своје значење те се врбова гранчица стављала „за брз напредак“, а дрен за здравље.
  • Постоји веровање да онај ко први стигне и убере цвет има право на једну жељу која ће се сигурно остварити ако снажно верује.
  • Цвети су празник када је други пут од почетка Ускршњег поста дозвољено јести рибу, а православни верници након Цвети улазе у последњу недељу поста, недељу страдања, смрти и васкрсења.
  • Иако спада у велике празнике, на Цвети се баш ваља радити, ваља започети неке послове и донети одлуке.
  • Вековима постоји веровање да би баш на овај празник требало засадити лан и купус, па да ће род ових биљака бити бољи.

Од свих обичаја, најбитније је посветити се духовном развоју, кроз молитву, љубав према ближњем, славу празнику новог живота, Васкрсу, који долази, са миром у срцу. На овај празник одвојите време за себе и добро размислите о својим следећим корацима.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here