БАЧКА ПАЛАНКА – Почетком новембра у Бачкој Паланци одржана је манифестација „Херцеговина у Војводини“ посвећена очувању културе, традиције, обичаја и фолклора становништва који воде порекло са подручја Старе Херцеговине.
На манифестацији говорили су књижевници Анђа Г. Шушић и Драган Вилић:
Књижевност је јединство приче, маште и срца. Њен задатак је, пре свега, истраживачки. То тешко рударење и повезивање, временски и догађајно у јединство је само пола посла.
Уочено се мора посложити, разлучити битно од небитног, а онда обликовати и у разумљивој форми саопштити читаоцима. Овај први део посла припада само књижевику и његовој способности да га реализује. Други део је феномен у коме урађено дело престаје да буде својина самог писца и оно припада широком кругу читалаца.
Тако обнародовано изложено је широкој лепези реакција: од похвала, до бескомпромисних критика. И нека је тако! То је најбољи доказ да је пробуђено интересовање, да се тражи и чита неко књижевно дело. Данас, кад смо сви свесни кризе у којој се налази писана реч, јер је у овим сложеним временима, изузетно тешко ускладити претпоставку са исходом. Баш ту постоји много начина да се омане. И кад је све готово, кад је писац по хартији просуо своју мисаоност, долази дилема: Како то презентовати, а да буде интересантно, јасно и прихватљиво? Један од начина презентације су књижевне вечери. То је можда и најбољи начин! Не промоција са дугим и заморним читањима, него сарадња и добар разговор: комбинација живе и писане, добро пробране речи.
Књижевно вече се мора режирати: осмислити до најситнијих детаља, едукативно припремити. Само тако може успети. Ми: књижевник Драган Вилић, Србин, пореклом, из Гацка (Херцеговина), прошао пут од Сарајева до Америке, сада становник Србије; еминентни писац, ерудита са објављеном 21 књигом и ја; књижевница Анђа Г. Шушић из Гајдобре, са објављених седам књига, одлучили смо да испитамо овај систем презентовања књижевих дела.
Неколико књижевних вечери у само месец дана, организованих у градовима Србије: Нишу, Параћину, Београду, Новом Саду, уз сјајну сарадњу са домаћинима, крунисан је у Бачкој Паланци нашим учешћем у манифестацији ХЕРЦЕГОВИНА У ВОЈВОДИНИ одржаној почетком новембра. Том приликом додељене су нам и Плакете – Удружења Стара Херцеговина у срцу.
Била је част говорити пред препуном салом, у прелепом здању Културног центра Бачка Паланка, уз Јова Радоша, Милана Жутковића, еминентне гусларе на челу са Петром Мишовићем, КУД „Благоје Паровић,“ и Удужење „Традиција.“ Манифестацију већ пети пут веома успешно организује председник удружења Војислав Зубац.
Наш књижевни рад и начин презентовања се настављају, имамо доста позива… Драган Вилић припрема за штампу нову књигу посебне сасвим нове форме, а Анђа Г. Шушић је припремила роман са савременом тематиком и припрема нову збирку поезије. Драган Вилић и Анђа Г. Шушић иду даље искрено захвални НЕДЕЉНИМ НОВИНАМА и новинару г. Шандору Вечери.
Анђа Г. Шушић, књижевница
Шта рећи после овако исцрпне и богате речи књижевнице, Анђе Г. Шушић, осим одати јој признање на одличној презентацији нашег књижевног рада и представљању наше књижевности кроз прозу и поезију на добро организованој вечери ХЕРЦЕГОВИНА У ВОЈВОДИНИ и презентацији организатора и учесника на овој традиционалној манифестацији која се одржава неколико година, и надам се да ће се одржавати и убудуће.
Бићу слободан да само мало надопуним њену мисао о „кризи књижевности у Србији“, па ћу рећи да та појава, не само у Србији, него у целом свету има вишедеценијску, несрећну традицију и да су последице такве вулгарности увек добри и одлични писци, но, „време лечи све“ и све смешта тамо где му је место, тако да не треба бринути. Они који доминирају у садашњости, само им се чини да су у самом врху пирамиде, јер време увек ради за бесмртнике.
Цитираћу речи Христоса: „Први ће бити последњи, а последњи ће бити први!“ – када се буду сабирали рачуни. Но, за то је потребно да прође доста времена, понекад деценије, а понекад векови. Но, то није битно. Битно је оно што остане иза човека, а у књижевности „будућа покољења“ су сведоци квалитета. Сетимо се како су били прогањани: Достојевски, Толстој, Булгаков, Пушкин, Љермонтов…од стране оних који су гушили сваку слободну мисао, својевремено у Русији, а данас су највећи књижевници у свету. Анђа и ја покушавамо да идемо испред времена, визионарски и храбро и сигуран сам да ћемо бити добри представници српске књижевности у безвремености:
– Доћи ће слобода,/ сунце ће да засја! –/дежурних, режимских, песника,/ отрцана фраза/ многи ћемо до тад/ пасти попут класја,/ неки за Сунце Слободе,/ а неки за Царство Мраза!
Драги моји песници и књижевници будите револуционарно храбри и не бојте се промашаја, а организатори књижевних вечери дајте им „ветар у леђа“, охрабрите их и дајте им шансу да покажу своју моћ, као што су организатори манифестације у Бачкој Паланци дали шансу Анђи и мени! Још једном се захваљујем организаторима, учесницима и дивној публици! Кад нас год позовете да гостујемо код вас биће нам част!
Драган Вилић књижевник.
