Кад год се појаве тегобе, болови или неки упозоравајући симптоми, приоритет постаје да одгонетнемо узрок проблема.
Трагање за дијагнозом се понекад може претворити у прави детективски посао јер симптоми често нису јасни и могу указивати на различита обољења и проблеме с различитим органима. Проналазак узрока проблема је увек у првом плану јер је то углавном једини начин да се утврди дијагноза и започне третман.
Дијагностика понекад није једноставна: симптоми могу указивати на различите болести, а болест која носи једно име може обухватати више типова болести, с варирајућим симтпомима. С тим у вези, различити симптоми могу упозоравати на исту болест, али различите типове. Ако се нечији симптоми не подударају с нашим, аутоматски ћемо отписати теорију да можда болујемо од исте болести. Међутим, дијагностика је ретко када црно-бела.
Мигрена – симптоми, узроци, фазе и типови
Мигрена представља неуролошки поремећај који се најчешће испољава у виду умерено јаких до јаких главобоља, које понекад могу трајати и до 72 сата у континуитету! Уз главобољу, често се јављају и мучнина, повраћање и осетљивост на светло. Мигрена се може јавити у било којој животној доби, али се први пут манифестује углавном током адолесценције, пик је најчешће у тридесетим годинама, а након тога се симптоми углавном постепено повлаче. У случају да симптоми мигрене трају више од две недеље месечно, говоримо о хроничној мигрени.
Код мигрене се најчешће могу препознати четири фазе: продром, аура, напад бола и пострдром. Продром се јавља дан или два пре конкретних симптома мигрене. Приметне су нагле промене расположења, укоченост врата, жеља за одређеном врстом хране, зевање, учестало мокрење или задржавање воде у телу. Ауру неће искусити свака особа која пати од мигрене, а они који је доживљавају пријављују симптоме попут визуелних халуцинација у виду јаког блеска светлости или појаве јарких тачака. Може доћи и до потпуно супротне ситуације – особа на кратко губи чуло вида. Могу се јавити и трнци у нози или руци, као и трњење једне стране лица или тела. Следе напади главобоље који трају између 4 и 72 часа. Бол углавном погађа једну страну главе, али може бити и обострана. Особа постаје осетљива на светлост, неретко се јављају мучнина и повраћање, а сваки физички напор може додатно појачати симптоме. Затим наступа постдром, током којег је особа збуњена, исцрпљена и уморна.
Навели смо уобичајене симптоме мигрене, али они могу значајно варирати од особе до особе или одступати у зависности од типа мигрене. Разликујемо менструалну, вестибуларну, хемиплегичну, абдоминалну, очну, мигрену са ауром можданог стабла и мигренски статус.
Менструална мигрена се јавља непосредно пре или током менструације.
Код вестибуларне мигрене се јављају проблеми с равнотежом, вртоглавица, мучнина и повраћање. Главобоља може бити присутна, али може и изостати.
Хемиплегичну мигрену, поред главобоље, карактеришу и периоди одузетости једне стране тела, вртоглавица и проблеми с видом.
Абдоминална мигрена се најчешће јавља код деце и изазива болове у стомаку, мучнину и повраћање. Касније се најчешће развија у класичну мигрену.
Очну мигрену карактерише краткотрајан делимичан или потпун губитак вида на једном оку, а прати је и туп бол иза погођеног ока, који се даље може ширити и на остатак главе.
Мигрена са ауром можданог стабла погађа потиљак. Симптоми су вртоглавица, конфузија, губитак равнотеже, повраћање, зујање у ушима, проблеми с говором.
Мигренски статус подразумева мигрену која траје дуже од 72 часа и често захтева хитну медицинску интервенцију, услед озбиљности симптома.
Тачан узрок настанка мигрене није потпуно познат, али се сматра да настаје као последица промена у функцији неуротрансмитера, нерава и крвних судова у мозгу. Уочен је и генетски фактор (наслеђе), као и утицај хормонских промена (најчешће у пубертету). Окидачи могу бити временске промене, поремећај крвног притиска, унос одређене врсте хране и пушење.
Симптоми и лечење вестибуларне мигрене
Веза између мигрене и вртоглавице је позната вековима уназад, међутим и даље није установљен тачан узрок повезаности. Код особа оболелих од вестибуларне мигрене се управо јављају понављајуће вртоглавице ротационог типа, понекад пропраћене осећајем пропадања.
Вртоглавице могу трајати од 5 минута до 72 сата. Иако многи аутоматски везују главобољу за мигрену, код вестибуларне мигрене овај симптом може потпуно изостати. Понекад се може јавити вртоглавица као изоловани симптом, а понекад може претходити или пратити класични напад мигрене. Управо ова чињеница може додатно отежати процес дијагностике. Особе се најчешће жале на нестабилан ход, мучнину и повраћање и појачану осетљивост на буку и светлост. Вестибуларна мигрена може бити праћена ауром.
Као што смо навели, стручњацима и даље није најјасније шта узрокује појаву вестибуларне мигрене, али је установљено да се најчешће јавља у периоду око менструалног циклуса. Фактори коју могу негативно утицати на озбиљност симптома су појачан умор и нередовно спавање, као и конзумација одређених намирница (црвено вино, чоколада и зрели сиреви).
Код дијагностике се испитују слух и вестибуларни систем. Прибегава се и методи елиминације, како би се искључиле друге потенцијалне дијагнозе, попут Менијерове болести или положајне вртоглавице. Уколико примећујете вртоглавицу и проблеме са слухом, најбоље је да се што пре обратите оториноларингологу. Стручњак ће вам помоћи да утврдите порекло проблема и помоћи у проналаску одговарајуће терапије. Ако сте у потрази за ОРЛ стручњаком, најлакше је да укуцате “орл Нови Сад” и покренете Гоогле претрагу. На овај начин ћете добити листу стручњака који вам могу пружити адекватну здравствену негу, а налазе се у вашој близини.
Не постоји специфична терапија за вестибуларну мигрену. У складу са клиничком сликом, приступа се симптоматском лечењу. Уколико је вртоглавица доминантан симптом, преписују се супресори вестибуларног система као што се бензодиазепини, антихистаминици и лекови против повраћања (антиеметици). Ако је присутна главобоља, најчешће се лечи неспецифичним аналгетицима или триптанима (терапија за мигрену). Код оболеле особе се може јавити анксиозност, што подстиче укључивање психијатра у целу причу. Генерално, препоручује се релаксација мишића, тренирање, практиковање јоге. Код пацијената код којих се симптоми вестибуларне мигрене јављају често, укључује се превентивна терапија.
Пут до дијагнозе вестибуларне мигрене понекад није једноставан. Најважније је да не трпите симптоме и да лекару саопштите све промене које сте уочили, чак и ако вам делује да су потпуно небитне. Упућеност у све симптоме стручњацима помаже да коначно склопе слагалицу и утврде дијагнозу и терапију која вам може унапредити квалитет живота.
