Један од запослених, касније и секретар у Клубу, који је оставио трага је свакако и Ранко Боровница. Он је у АМК Бачка био на почецима формирања Клуба, а у њему је и завршио свој радни век.
Ранко Боровница, сад пензионер из Товаришева, прича да је у Клуб дошао 1961. године заједно са Ратком Мајкићем, а да их је обојицу 1965. године запослио у Клубу Ђорђе – Ђока Продановић, као младе, тек свршене ученике Средње занатске школе.
– Ми смо били прва генерација свршених ђака смера за аутомеханичаре. Ђока Продановић и његова супруга Зора били су Сремци из Добановаца, који су обоје из Другог светског рата изашли са чином официра Народне ослободилачке армије. Тај први секретар Ауто-мото друштва је био добар, али строг човек.
Нажалост због компликације са болести бубрега прерано је преминуо. На Ђоку Продановића ће ме увек подсећати једна анегдота, када смо Ратко Мајкић и ја, тада тек голобради младићи, узели аутомобил (који су се тад у Паланци могли набројати на прсте) Мише Петрића и отишли у Силбаш на славу. Секретар Клуба је за то чуо и обојицу нас суспендовао. Када је Продановић преминуо изабрали су Јураја – Ђуру Пуцовског за секретара.
Први садржај када се АМК Бачка издвојио из Народне технике био је сервис бицикала, мопеда и у то време ретких аутомобила. Садржаји су се наслањали на оне који су се у тадашњем дворишту Клуба вршили пре Другог светског рата. Ту је био сервис бицикала и фото-кино Клуб.
Те године када сам почео да радим у АМК Бачка у дворишту је становала бака Ката као домарка. Заједно са Удружењем наставника техничког васпитања, АМК Бачка је снажно радила на подизању техничке културе грађана наше општине и околине, као и на оспособљавању одређених лица по земљорадничким задругама за управљање и основно одржавање трактора. Дакле, са Удружењем наставника техничког образовања оснивале су се ауто-мото секције, а са друге стране нагласак је био на пољопривреди и обуци тракториста за управљање и одржавање са то нешто мало трактора са којима се располагало тада.
Трактористе смо обучавали на терену по задругама од Економије 3 и Лабудњаче из Вајске, затим Бача, Каравукова, Раткова, Бачког Петровца и преко сремских села, све до Вуковара.
После се прешло на обуку мопедиста, јер као што сма већ рекао, тада није још увек било пуно аутомобила (причамо о времену са краја педесетих до средине шездесетих година прошлог века). То су били масовни курсеви за обуку возача. Било је толико људи на тим курсевима да ниси могао ући у просторију колико је кандидата било.
Тада је Клуб располагао са само једном канцеларијом за обуку возача. За те курсеве су се тада као предавачи ангажовали инжењери и правници. Ја се добро сећам Бошка Милованова судије, који је држао предавања о правилима саобраћаја и саобраћајним прописима.
Ивица Клајнхамер, као врстан мајстор, био је уједно и први инструктор и предавач из мотористике. Прво возило за обуку је био неки војни џип, чини ми се Компањола. Ми смо тада у Клубу располагали са пар бицикала, једним мањим мотором, тим џипом – Компањолом и лаким теретним возилом, неком Прагом. Када је број моторних возила на ниво државе порастао, онда је држава увела и законску обавезу провере и контроле техничке исправности тих возила. Управо тада је Ауто-мото клуб Бачка, као специфична организација, добио задатак да формира технички преглед за моторна возила, као нови садржај у оквиру до тада постојећих. За десет година постојања, од 11. децембра 1956. године до почетка децембра 1966. године, када се одржала свечана Скупштина Аутомото друштва, колектив је већ бројао 10 запослених, а на своме врхунцу око средине осамдесетих и почетка деведесетих годиина прошлог века Клуб је имао 39 запослених.
До те 1966. године АМК Бачка је прерастао у самосталну организацију искључиво на самофинансирању. Првих троје при формирању Друштва били су већ спомињани Ђорђе Продановић, Радојка Чубрило (касније удато Радић) и неки Рајић, не могу да се сетим имена. Убрзо су у АМК Бачка почели радити Воја Стајчић, као шеф рачуноводства, Јанко Чех, Ивица Клајнхамер, Милан Лазаревић, Јурај –Ђура Пуцовски, Хуго Шантош, Стева Пандуров, Ратко Мајкић и ја. Када смо се издвојили из Народне технике као друштвена организација, већ су постојали Ауто-мото савез Војводине и Ауто-мото савез Србије.
Мислим да је први председник управног одбора при формирању био Аца Вежило. Једно време је на челу УО био са почетка и Бошко Милованов. Значајну улогу у развоју АМК Бачке као председник УО дао је Стојан Важић, те члан УО Милан Козомора. Када је 1963. године Милан Козомора дошао за директора Средње техничке школе, од тада је кренула и тешња сарадња нашег Клуба са техничком школом у Бачкој Паланци. Постојала је и школа ученика у привреди тада и ту је исто постојао профил ауто-механичара. У школи ученика у привреди радио је ретко добар стручњак Рајко Јатић, који је такође био у управном одбору АМК Бачке. Ја сам се у АМК Бачка задржао до 1974. године, када сам прешао да радим у МУП-у, као пре мене и Јанко – Јовица Чех и Ратко Мајкић, који су били врсни мајстори. У АМК Бачку сам се вратио 1994. године и ту сам остао све до пензионисања као секретар Клуба.
