Да би се догађаји из општине Бачка Паланка сачували од заборава, у сарадњи са Недељним новинама, објављујемо неке од чланака које нас враћају у прошлост, а за тему имају догађаје који су забележени у периоду који је давно иза нас. Овог пута су преузети текстови из Недељних новина – број 152 од 29. новембра 1967. године.
Од идеје до машине
Импресионира податак да се у конструкционом бироу „Мајевице“ налазе млади људи. Просек година живота њих деветоро је 27 година. Најдужи радни стаж од 17 година, има конструктор машински инжењер Михаило Мишковић, док је радни стаж шефа овог конструкционог бироа машинског инжењера Драгана Тутурова, свега четири године…
– Наш посао често може бити Сизифов – каже млади инж. Драган Тутуров – јер је довољно да се погреши при уношењу неких елемената неког цртежа за стоти или хиљадити део милиметра, па да се мора поново радити. Нарочито су неугодне грешке код лежишта и зупчаника. Зато је у нашем раду веома важна систематичност и истрајност, а важну улогу има и искуство…
Разговарали смо са младим руководиоцем важног бироа о свим фазама рада и обликовања, о механици и математици…
– Сматрамда је за конструктора – истакао је инж. Тутуров – битно да одређивањем даје степен компликованости неке машине. Затим, веома је важно успети у савременом обликовању машина и других конструкција, и са естетске стране, јер је данас у свету развијен читав такозвани правац дизајна…
Силбаш некад и сад
Седимо у кући једног од најстаријих Силбашана, деда Витомира Коларића. Као да овај весели старац није начео осму деценију живота. Сем астме, ништа га не забрињава….
– Памтим дане – полагано прича деда Витомир – када је у Силбашу био само један бицикл и то на пошти. На том једином бициклу напред је био мали, а назад велики точак. Деца су јурила за поштаром који је на бициклу био права атракција. А данас, наш Силбаш има сигурно две хиљаде бициклова… И мотора има Силбаш…
Силбаш пре 65 година у оне дечје дане деда Витомира, имао је свега један километар калдрме и то од општинске зграде до железничке станице. Данас је Силбаш испресецан широким асвалтним путем. Кроз улице Силбаша положено је 15 километара бетонских стаза.
– Данас свака пета – шеста кућа од 800 нумера у селу има прекрупару. Свака седма кућа има шпедитер. Електрику сви имају, а онда петролеј, свеће и лој је горео на „ђиђу“. Е драги мој синко, онда је у селу било бар 200 кућа пуке сиротиње, а данас се можда само у пет кућа не кољу свиње. Онда су четири брата имала 50 јутара земље и морала су да једу црни хлеб.
Данас, у мојој кући живи подстанарка Славка Вруцинић. Она је радница на кудељари, а сина школује на факултету у Новом Саду. А, некада је сељак ако је хтео да школује сина, морао да прода 30 јутара земље!
Двадесет година одборник
Раде Војводић има 39 година. Једноставан горштак. Некадашњи митраљезац са босанских чука од 1946. године живи у Челареву где је данас директор Трговинског предузећа „Авала“…
У разговору са њим сазнајемо да има јединстевн одборнички „стаж“. Наиме. Раде је ове године изабран за одборника Општинског већа. То не би било ништа необично, да ово није Радету како га седми пут бирају, за одборника.
– Пре двадесет година, дакле након завршетка рата, колонистичке породице из Босне стигле су у Челарево, а у селу је формиран месни народни одбор. Са свега седамнаест година у тај одбор биран сам за одборника и ја – каже Раде.
После две године на изборима Раде Војводић, опет је постао одборник. Тада је био и руководилац пионирске организације у селу… Трећи одборнички мандат Војводића је такође затекао у Челареву. Тада је био изабран и за секретара општинског комитета Партије. Били су то већ дани бачкопаланачког среза…
По четврти пут Раде Војводић као одборник представљао је Челарево у тада Среском народном одбору у Новом Саду. Пети пут за одборника општине Челарева и њеног потпредседника изабран је 1958. године… Као представник кудељаре, циглане и „Авале“, Раде Војводић је по шести пут биран за одборника у Већу радних заједница. Седми пут је као одборник Челарева изабран је у Општинском већу…
Први број листа „Руке“
По угледу на друге школе и Гимназија из Бачке Паланке ускоро ће имати свој лист. Први број појавиће се већ почетком идућег месеца а уређиваће га сами ученици. За главног уредника изабрана је Боса Гајић ученица IV разреда. Пошто су трошкови штампања велики и нема довољно финансијских средстава први бројеви листа „Руке“ биће штампан на матрицама.
Из матичарског звања
Добили сина: Даница и Карло Бурукчић, Миомира и Петар Секицки (близанци), Јулка и Стеван Гајин и Јелена и Дејан Пејак.
Добили ћерку: Маријана и Лазар Исаков, Јулка и Мијат Влаховић, Милка и Душан Клепић, Златица и Сава Попов, Милкаи Божо Кнежевић, Живка и Станко Ћућуз, Алжебета и Иштван Бисага и Верица и Димитрије Мишков.
Венчани: Митар Крстовић и Анкица Нинков, Владко Халик и Василија Спајић и Душан Кнежевић и Борка Рађеновић.
Умрли: Илија Хорват (65), Јелена Абаџић (94), Софија Попов рођ. Јајић (65).
Мишков одбранио титулу
Миомир Мишков најмлађи стонотенисер Бачке, поновио је прошлогодишњи успех. Он је на позивном турниру најбољих јуниора Србије који је прошле недеље одржан у Земуну убедљиво освојио прво место и тиме доказао да прошлогодишњи успех није био случајан.
