Treba se usavršavati i pratiti inovacije

0
1079

Pivničanka Andrea Mernjik je grafički dizajner i likovni umetnik. Na fakultetu je bila student generacije u svojoj struci. Iza sebe ima nekoliko samostalnih izložbi, a u svom stvaralaštvu rado eksperimentiše sa novim materijalima i tehnikama. U nastavku ćemo saznati šta će nam ova vešta umetnica o sebi još otkriti…

Andrea Mernjik

Kada si svoju kreativnost počela da prezentuješ javnosti?

Od malih nogu me je zanimala umetnost, a ujedno i rad na računaru, tako da sam već u osnovnoj školi odlučila da iskombinujem ova svoja interesovanja i upisala sam grafički dizajn u Srednjoj umetničkoj školi Bogdana Šuputa u Novom Sadu. Već kao srednjoškolka realizovala sam svoju prvu samostalnu izložbu 2008. godine u Bačkom Petrovcu, gde sam izlagala slike i crteže sa motivima mrtve prirode i pejzaža. Nakon završetka srednje škole nastavila sam studije u oblasti grafičkog dizajna na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde sam 2015. godine završila magistarske studije.

 

Da li je potrebno usavršavanje u oblasti umetnosti i dizajna?

Već u srednjoj školi sam shvatila da umetnost zahteva stalno usavršavanje sa jedne strane, a sa druge strane prezentaciju svog stvaralaštva, tako da sam od tada učestvovala na raznim izložbama, seminarima, konkursima, projektima, pretežno iz oblasti dizajna loga, plakata i fotografije. Jednako je značajno i traganje za nečim novim, ne samo na internetu, već i u literaturi iz oblasti umetnosti i dizajna.

Mišljenja sam da i nakon završetka studija savremeni čovek mora uvek da se interesuje za inovacije u oblasti kojom se bavi, jer nam se svakodnevno nude nove stvari i nove mogućnosti.

Koje uspehe, izložbe i projekte imaš iza sebe?

Jedan od uspeha koji bih istakla su uspešno završene magistarske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde sam kao deo obrane svog master rada organizovala i izložbu pod nazivom Eho ugašenih preduzeća koja je bila organizovana u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka u septembru 2015. godine. U aprilu iste godine sam takođe organizovala samostalnu izložbu pod nazivom Subjektivno opažanje prostora koja je bila usmerena na oblast klasične likovne umetnosti: grafika, crtež, slika i fotografija. Glavni motiv bio je exterijer i interijer izgrađen različitim tehnikama, a moj cilj je bio da eksperimentišem i proširim sopstvene horizonte. Sa kolegama na akademiji smo svake godine organizovali nekoliko zajedničkih izložbi, a tri puta sam učestvovala na Bienalu slovačkih slikara u Srbiji.

Sarađujem sa pivničkim Amateskim Pozorištem Janka Čemana i vizualno podržavam sve manifestacije koje oni organizuju. Sarađivala sam sa Pozorištem mladih u Novom Sadu, izradila sam plakat i brošuru za pozorišnu predstavu Enciklopedija izgubljenog vremena. Takođe sam sarađivala sa Nacionalnim savetom slovačke nacionalne manjine kao ilustratorka za brošuru i plakat na temu Jezička prava slovačke nacionalne manjine u Srbiji. Učestvovala sam na seminaru Mediji nove generacije koji je bio usmeren na savremeno videonovinarstvo. Ova tema me zanima, jer sam zaposlena u RTV Vojvodina kao grafički dizajner. Svakodnevno se susrećem sa novinarstvom i radom u medijima, a ovaj seminar mi je dao nove informacije o tome kako se pripema videoprilog, a u praktičnom delu seminara smo učili rad u programima za obradu videa.

Šta najčešće radiš u slobodno vreme?

U slobodno vreme se uvek najradije vraćam klasičnoj likovnoj umetnosti. Experimentišem sa novim materijalima i tehnikama. Najčešće je to akvarel, kaligrafija i crtanje pastelom, ali povremeno moju pažnju privuku razne kreativne stvari koje svakodnevno viđamo na internetu, kao što su dekupaž, crtanje na staklu, rad sa fimo masom i slično.

Čime se još baviš i kakvi su tvoji planovi?

Pored grafickog dizajna i likovnih umetnosti, moja velika ljubav je i pozorišna umetnost. Godinama sarađujem sa Amaterskim pozorištem „Janko Čeman“ u Pivnicama. U početku sam se bavila isključivo dizajnom plakata i reklamnog materijala za pozorište i predstave, a od prošle godine sam i predsednik organizacionog odbora festivala DIDA. Ovo je jedno sasvim novo iskustvo za mene i trudim se da svoju kreativnost, ideje i energiju, iskoristim na pravi način, da se kvalitet festivala podigne na jedan viši nivo, da zainteresuje i okupi nove ljude, koji bi u budućnosti mogli da sarađuju sa dosadašnjim članovima pozorišta. Na taj način bi smo spojili inovativnost i iskustvo. Smatram da je ovo jedan od načina da se već poznata, tradicionalna manifestacija koja je od velikog značaja za Slovake u Vojvodini, održi i poboljša.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here