Савети за домаћице из 1956. године

Део савета о обради и спремању намирница из "Кухара" објављеног 1956. године

Фото: Pexels

Младе домаћице су, поред рецепата, у куварима некад могле да пронађу и обиље корисних савета. У наставку текста прочитајте који су то корисни савети из прошлог века.


Када би закорачиле у свет кулинарства, педесетих година прошлог века младе куварице би специјалитете припремале према саветима својих мајки, али и обимних кувара. Наиме, кувари су у то време, поред рецепата, садржали и савете који би домаћицама помогли да се лакше снађу у новој улози. Преносимо вам део о обради и спремању намирница из „Кухара“ објављеног 1956. године.

– Шлаг од беланаца се може брже направити ако се претходно дода неколико капи воде, сока од лимуна или мало соли. Не сме се правити у алуминијумском посуђу, јер ће поцрнети. Слично ће се десити и са шлагом и слатком павлаком.

– Жуманце се може сачувати неколико дана ако се стави у шољицу и прелије хладном водом или уљем.

– Прашак за пециво пре употребе треба помешати са брашном, и пред крај, заједно са брашном додати тесту, јер прашак не сме доћи непосредно у додир са течношћу. Теста припремљена са прашком не смеју дуже да стоје јер прашак у додиру са влагом брзо губи своје дејство.

– Бадеми се брже и лакше огуле ако се прелију кључалом водом, а лешници ако се на кратко ставе у врућу рерну. Лешнике протрљајте између дланова, и љуска ће брже спасти.

– Суво грожђе пре употребе очистите од петељки и оперите у врућој води, затим исперите у хладној и осушите, јер је увек веома прљаво. Непосредно пре употребе, поготово ако га додајете бисквитном или ваздушастом тесту уваљајте суво грожђе у брашно, јер ће иначе склизнути, односно, пасти на дно плеха. Много је сочније и тесту даје пријатан укус ако се неколико сати пре употребе попрска румом.

– Пудинг који се употребљава као надев за разне колаче док је врућ треба прелити са мало хладне воде да се на површини не би скорио. После неколико минута вода се одлије.

– Тесто које садржи много масноће не сме се месити топлим рукама ни у топлој кухињи. Руке се расхладе у хладној води, затим осуше. Претходно треба охладити све намирнице од којих се тесто припрема. Тесто у ком масноће приликом мешања омекшају или почну да се топе неће бити прхко, а и његова структура ће се променити.

– Стара главица карфиола неће се распасти приликом кувања ако се завије у чисту белу крпу и стави у врелу слану воду да се кува.

– Машиницу за месо лакше ћете очистити после млевења ако на крају самељете комад старог хлеба.

– Изрендане коре лимуна и поморанџе могу се сачувати ако их одложите у мале теглице ређајући слој шећера, слој корица.

– Лимун се може чувати дуже време ако се стави у стаклену посуду и прелије хладном водом, која се мора чешће мењати. Стар, исушен лимун постаје употребљив ако се извесно време потопи у хладној води.

– Тврд, скорен пуномасни сир ће омекшати ако се неколико сати држи потопљен у млеку.

– Укус и непријатан мирис ужегнуте масти може се одстранити ако се она претопи и остави да прокључа. Још док је врела, у њу ставитинеколико главица црног лука, а затим процедити у чисту посуду.

– Ако маст јако прска, додајте мало кухињске соли, или приликом пржења ставите у тигањ зрно пасуља.

– Јаја приликом кувања неће попуцати ако се у воду стави мало соли. Исто важи за кување кромпира у љусци.

– Ако је јело загорело, поклопљену посуду ставите под млаз хладне воде двадесетак минута. Након тога јело преручите у чисту посуду. Непријатан мирис и укус ће бити знатно ублажени или ће чак нестати.

– Непријатан мирис при кувању купуса, кеља или карфиола може нестати ако се у воду дода комад црног хлеба.

– Непријатан мирис при пржењу рибе може се ублажити ако се у уље ставе две кришке јабуке и прже заједно са рибом. Ако се припрема већа количина рибе, јабуке треба неколико пута мењати.

– Ако посуђе и руке поприме мирис рибе, у воду за прање треба додати мало сирћета, а руке истрљати кухињском сољу.

– Промрзао кромпир, који има непријатан, сладуњав укус, биће употребљив и укусан ако се пре употребе држи пола сата у хладној води.

– Пресољено јело може се ублажити ако му се дода неколико комадића кромпира, који се касније изваде.

– Готова јела треба одмах скинути са шпорета и оставити на хладно место, јер топлота, макар и блага, штетно утиче на хранљиве састојке. У случају да се мора подгрејати, узима се само количина која је тренутно потребна.

-Подгрејана јела су сиромашнија витаминима. Они се могу донекле надокнадити додавањем исецканог першуна или поврћа од ког је јело припремљено.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here