Svim Džokerima i Superherojima

527

Da li znate za nekog superheroja koji nije bio siroče: Supermen, Betmen, Spajdermen,…

To je zato što se ugrožena deca u svojoj mašti brane „supermoćima“, da bi sami stvorili sigurnost koja im nije pružena, neki bi to nazvali laži i izmišljotine, puste maštarije… (a što svi onda uživamo dok ih gledamo, zato što to što rade rezonira sa našom dečjom željom).

Nataša Đurica je psiholog i psihotarapeut, a njen blog „Putevi duše“ su pisane refleksije njenog dugogodišnjeg psihoterapijskog i ličnog iskustva.

Mnogi moji klijenti su superheroji, ne toliko poznati, ali su zato učinili čudo od svog života, i pronašli ljude koji ih vole i kojima pripadaju, a bili su tretirani kao siročići, a da to nisu ni znali. Dok god postoji šansa da pobedite životne teškoće tražite svoje „super moći“, i ljude koji će vas voleti takve kakvi jeste, tu su negde.

Postoje i oni koje su slomili i ubedili da ta šansa ne postoji, oni postaju Džokeri.
I superheroje i džokere povezuje ista stvar, osećaj da ne pripadaju nigde, osećaj usamljenosti. Jedni su sami u ime i za druge, drugi su sami protiv svih. Sami.

Dok sam gledala film poželela sam da kažem svim Džokerima: Oprostite u ime svih nas koji smo imali više sreće, u ime svih koji će vas loviti u ime zakona, a niko nije umeo da vas zaštiti u ime Boga.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here