Da li znate kako su nekada izgledale osnovne potrepštine za decu, kao što su dečja kolica, cucle, mlečne formule, jednokratne pelene, auto sedišta…Danas ih koristi svaki roditelj, ali jeste li se ikad zapitali kako je to što se danas uzima” pod normalno” izgledalo na samom početku?
1. Kolica
Prva dečja kolica, poznata i kao kolica za bebe, konstruisana su davne 1733. godine od strane arhitekte Vill Kenta, a trebale su služiti za zabavu deci Vojvode od Devonshirea. Kolica za bebe sastojala su se od košare ispletene od pruća koja je bila smeštena na ukrašeni drveni okvir sa četiri točka, a mogla su se upregnuti i vući ponijem, kozom ili psom. Novitet se strašno dopao engleskoj eliti koja je sa mnogim inovatorima stvarala nove modele kolica sa različitim dizajnom.
2. Bebi monitor
Podstaknut paranojom nakon poznate otmice bebe Lindbergh 1932., Judžin F. McDonald, direktor General eletrica, zatražio je od svojih inženjera da nađu način kako bi mogao slušati što se dešava u sobi njegove novorođene ćerke. Novi izum, nazvan „Radio sestra „, izumljen je 1937. godine i sastojao se od dva dela: „slušalačkog uha“ koje se nalazilo kraj krevetića deteta i služilo je kao predajnik i tzv. „Radio sestre“, prijemnika, koji je stajao na noćnom ormariću ili visio iznad uzglavlja.
3. Mlečna formula za bebe
Vekovima, za žene koje nisu mogle ili su odlučile da ne doje svoju bebu, jedina zamenska hrana bila je kravlje mleko ili dojilja koja bi posao obavljala umesto njih. No kako je Industrijska revolucija napredovala i nauka o hrani se sve više razvijala, mnoge kompanije počele su proizvodnju mlečnih formula kao zamenu za majčino mleko za koje je bilo dokazno da sadrže više nutritivnih sastojaka od ostalih vrsta mleka.
Najuspješniji u pronalasku zamenske formule bio je Henri Nestle. Nemački farmaceut koji je živeo u Švajcarskoj i koji će kasnije napraviti revoluciju u svetu čokolade. Koristio je pšenično brašno, mleko i šećer za prvu zamensku formulu nastalu 1867.
4. Jednokratne pelene
U vreme kad je Valerie Hunter Gordon bila trudna sa trećim detetom 1947. odlučila je da joj je dosta stalnog pranja ogromnih količina pelena. Koristeći zrnce svoje genijalnosti i vernost svoje „Singer“ mašine za šivenje, Valerie je izumela „PADDLE“ , prvu jednokratnu pelenu. Paddi se sastojala od dva dela: jeftine trake, gaze bazirane na celulozi koja je služila kao upijajući jastučić i spoljnog omota od najlona koji je držao gazu na mestu. Najlon je zapravo bio deo starog padobrana jer imala je pristup vojnoj bazi u kojoj je njen suprug bio stacioniran. Kako bi se eliminisala potreba za opasnim sigurnosnim iglama dodala je zatvarače koji su se prilagođavali veličini svakog novorođenčeta. Ovaj sistem bio je prilagodljiv i umesto pranja cele pelene, gaza kada bi se natopila jednostavno bi se bacila u WC, dok bi se „oklop“ od najlona jednostavno isprao i ponovno koristio sa novim uloškom gaze.
5. Flašica za bebe
U istoriji, s obzirom na visoku stopu smrtnosti žena tokom porođaja, nije bilo neuobičajno da se bebe hrane veštačkim putem, odnosno veštačkim sredstvima. Sve do kraja 19. veka, dečje bočice najčešće su bile napravljene od keramike i u obliku spljoštenih čajnika, suženih na vrhu kako bi beba iz njih mogla da sisa, sa rupom na sredini kako bi se u njih moglo iscediti mleko. Nažalost s obzirom na loše higijenske uslove, dečica koja su bila hranjena na flašicu često bi umirala nakon što bi se razbolela od raznih bakterija koje su se razvijale u nedovoljno očišćenim bočicama.
Prva staklena bočica u SAD – u patentirana je od strane Charlesa Vindshipa od Rokburi 1941. godine. Njegov dizajn sadržao je bočicu koja je kap po kap kroz staklenu cijevčicu ispuštala mleko, a podsećala je na današnju slamčicu. U nastavku vrata bočice bila je gumena cev koju je do usta dovodila i gumena bradavica. Zaposlene mame volele su ovu vrstu flašice jer gumena bradavica je zabavljala dete, a i flašicu je bilo moguće držati među nogama bez asistencije odraslih. Ali gumenu cev bilo je nemoguće čistiti tako da se unutar nje množio veliki broj bakterija, pa bi deca često obolevala. Ovaj dizajn izazvao je mnoštvo smrti tako da je prozvan „flašicom ubicom“. Iako je stekla lošu reputaciju i lekara i roditelja, bila je popularna sve do 1920 – ih.
