Od svih listopadnih drvenastih voćki trešnja prva rađa, i tako donosi najraniju zaradu od voća te mnogi smatraju da je njena proizvodnja potpuno isplativa. Ukoliko se zasad dobro održava uložena sredstva se mogu vratiti već u četvrtoj i petoj godini, obzirom da je tražena na domaćem i inostranom tržištu, piše portal „Agroklub“.
Početkom 2018. godine Nikola Jarić iz Bačkog Novog Sela podigao je zasad trešnje. Na površini od jednog hektara zasadio 1.500 sadnica, a ovih toplih junskih dana bere prvi rod. Porodica se godinama bavi ratarstvom ali su hteli da dosadašnji posao dopune i osveže nečim novim, konkretno proizvodnjom trešnje koja je u okruženju slabo zastupljena.
U četvrtoj godini povratiće uloženo
Sadni materijal nabavio je iz Italije, a odlučio se za četiri sorte regina, kordia, karmen, ferovia koje se razlikuju po vremenu zrenja. Posađene su na slabo bujnoj podlozi, rastojanje između stabala je 1,5, a između redova četiri metra.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
„Napravili smo savremen zasad trešnje, a to podrazumeva kvalitetan sadni materijal, sistem za navodnjavanje kap po kap, protivgradnu mrežu, ogradu, stubove. Ukupna ulaganja kreću se od 30.000 do 40.000 evra“, kaže Jarić napominjujući da je deo tih sredstava od državnih podsticaja i da očekuje, da se uloženi novac vrati četvrte godine, a tokom pete u punoj rodnosti da ostvari prihod.
Kako napominje sagovornik „Agrokluba“ prve i druge godine nema roda na mladim voćkama, dok treće, baš u kojoj je sada njihov voćnjak, po jednom stablu mogu ubrati od četiri do šest kilograma trešnje, dok se naredne godine nada znatno boljem rodu od osam do 12 kilograma.
Sačuvati rod od mraza
Naravno, da bi voćnjak bio dobar i rodan neophodne su mere nege i zaštite, navodnjavanje, prihrana ali i oprez tokom ranog proleća kada prete velike opasnosti od mrazeva.
„Vodimo računa o svim merama nege i zaštite tokom perioda vegetacije, a najveći problem nam je sačuvati plod od mrazeva koji znaju biti jaki. U tu svrhu praktikujemo zadimljavanje – mašina kruži kroz voćnjak ispušta dim koji štiti stabla trešnje“, kaže naš sagovornik napominjujući da su mašinu koja zadimljava prvi put videli prilikom odlaska u Mađarsku, bila je skupa, nisu se odlučili za kupovinu već su sami za svoje potrebe napravili te je uspešno koriste.
Ostale mere nege kako kaže Jarić svode se na zaštitu od insekata kao i čađavosti lista i uglavnom se rade preventivno.
„Pred berbu ne praktikujemo tretiranje zasada, a redovno radimo analize kako ploda tako i samog zemljišta.“
Berba do kraja meseca
Početak berbe ove godine bio je tokom prve nedelje juna, a obzirom da imaju četiri sorte koje različito dozrevaju – rane i kasne, berba će trajati do kraja meseca. Berba se obavlja ručno, radnici trešnje beru u gajbice ili plastične posudice u zavisnosti od potreba kupaca, i da li ide u izvoz u Rusiju ili Austriju ili završavaju na domaćem tržištu.
„Cena na veliko varira od 2,5 do jedan evro, naravno u zavisnosti od kvaliteta, a ukoliko je u pitanju prodaja manjih količina na početku sezone cena je veća“, kaže naš sagovornik dodajući da će pravi rod njegov zasad dati u petoj godini pa nadalje, a ukoliko se održava, a i blagovremeno primenjuju sve mere nege voćnjak može da rađa od 20 do 25 godina.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Veoma je bitno nakon berbe odraditi letnju rezidbu kojom se utiče na smanjenje bujnosti stabla, košenje trave je obavezno, kao i zimska rezidba tokom februara i neohodni preventivni hemijski tretmani.
„Tokom naredne dve do tri godine imaću tačan uvid koje sorte će se pokazati kao najbolje te ću na osnovu toga planirati proširenje ovog zasada“, kaže Jarić napominjujući da se trešnja može prodati, ima svoj plasman kako na domaćem tržištu tako i u izvozu te ozbiljno razmišlja i o izgradnji manje hladnjače kako rod ne bi morao da prodavaje tokom berebe već bi ga mogao čuvati.
Pogledaj: Dragan Guljaš iz Silbaša: Ove godine slabiji prinos luka
