Евхаристијским сабрањима у Светојовановском храму и храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци прослављен је празник Преподобне мајке Параскеве – свете Петке.
На светој Литургији у Светојовановском храму началствовао је протојереј-ставрофор Радослав Живанов, умировљени свештеник, уз саслужење протојереја Предрага Милутина и протојереја Славка Стоисављевића. После прочитане јеванђелске перикопе, отац Славко је поучио сабрани верујући народ о значају светитељке Божје коју прослављамо. У наставку свете Литургије освештани су славски дарови, које су поводом славе хришћанске заједнице при Црквеној општини бачкопаланачкој, а у част светитељке, принеле овогодишње куме Зорица Обрадов и Миладинка Радонић. Кумство за следећу годину прихватиле су Станислава Влашкалић и Нада Скопљак.
На светој Литургији у храму Покрова Пресвете Богородице началствовао је протонамесник Зоран Регодић, а саслуживао је протонамесник Новица Ракић, архијерејски намесник бачкопаланачки. Будући да је јужни параклис при овоме храму посвећен преподобној мајци Параскеви, на крају свете Литургије освештани су славски дарови принети у њену част.
Прослава свете мајке Параскеве – свете Петке у Силбашу
У четвртак, 26. октобра свечаним празничним бденијем и освећењем воде, славског кољива и колача, у месту Силбашу прослављен је други Патрон тог места, света мајка Параскева – света Петка. Бденијем је началствовао јереј Слободан Ђурђић, парох силбашки. У својој беседи свештеник Слободан позвао је вернике да се угледају на живот свете мајке наше Параскеве, као што су то чинили наши славни преци. Позвао је и на обновљење праксе да се у овој капели на свеноћним бденијима молитве узносе Господу. У току бденија служен је чин водоосвећења и освећења славских дарова. Славске дарове ове године припремила је породица Живановић, а залог кумства за следећу годину преузела је породица Дарка Николића.
Кратак историјат водице
На источној страни села, на путу за Нови Сад, постоји, као власништво Црквене општине, Водица на којој је 1862. године саграђена капела посвећена Преподобној мати Параскеви, на дан чијег празника је, исте године, и освећена. Капела скромних димензија украшена је разним иконама искићеним пешкирима. На средини се налази налоњ са целивајућом иконом. На улазу, са западне стране, је трем под којим се налази чудотворни бунар.
Према запису на основу казивања тутора храма Обрада Михајловог из 1863. године, један путник сав болестан и изнемогао пио је воду из овог бунара и потпуно оздравио. Жена која је имала отворене ране на табанима код своје је куће прала овом водом ноге и после неколико дана ране су се зацелиле. Још неки су нашли лека својој болести међу којима има и једна девојка, Словакиња.
После свега што се догодило и великог култа народног према овом бунару Црквеноопштинска скупштина одлучила је да подигне данашњу капелу поменуте године. Овде се долазило уочи Ђурђевдана, Спасовдана, Духова и Свете Петке када су се вршила ноћна бдења и читале молитве за болесне. Данас тога више нема, али се за Богојављење одатле још увек узима вода и носи у цркву.
