Нема тог марта у коме се воћари не плаше мраза, ни воћке која неће кренути ако температуре буду више од 20 степени. А све смо то имали ове године. И таман када су воћари помислили да се спасло све што је могло, стигао нам је снег у априлу.
Професор Драган Радивојевић са катедре за воћарство Пољопривредног факултета у Београду каже за РТС да може да се утврди који цвет је измрзао, а који није, али да тачно предвиђање не може да се уради. Објашњава и да ли воћари димом могу да се боре против мраза, али и очекују ли се несташице и повећање цена воћа.
Професор Драган Радивојевић наводи да су управо високе температуре које смо имали измамиле воћке да крену и онда се десио мраз од кога смо имали штете.
Истиче да је срећна околност да код последњег мраза, јуче и прекјуче, није било велике штете, јер се у воћарским реонима температуре нису спуштале много испод минус један.
“Тако да на тим температурама не очекујемо да је дошло до већих штета“, додаје Радивојевић.
Наводи да је већу штету нанео мраз који је био 29. марта.
“То је један специфичан мраз зато што је нанео штете на неким воћарским теренима који уопште томе нису склони. То је једна посебна врста мраза која је била праћена веома јаким ветром, деловала је без обзира на конфигурацију терена и у доњим и горњим слојевима ваздуха, тако да су мало веће штете нанете на обронцима Фрушке горе, а било га је у већој мери и у околини Беле цркве“, додаје професор.
Указује да те штете могу бити значајне посебно када су у питању трешња и кајсија.
“Он нам је нанео штете и на јабуци у смислу смрзавања цвета. Међутим, јабука је специфична по томе што има јако велики број цветова и то не мора негативно да се одрази на висину приноса код те воћне врсте“, наводи Радивојевић.
Истиче да има појединих воћњака који су страдали, посебно када је у питању кајсија и трешња, али глобално гледано није штета толико велика и за сада се може рећи да ће добра бити сезона.
“Оно што је мали проблем је што се у наредном периоду најављују релативно ниске температуре, на тим температурама лет инсеката, лет пчела које нам врше опрашивање воћа је релативно мали и онда може да дође до проблема смањеног оплођења што као резултат може имати мању родност. Међутим, у таквим околностима и цветање траје дуже, па у оним задњим данима када се подигне температура можемо очекивати опет да ће доћи до опрашивања и већег рода“, објашњава Радивојевић.
Димом против мраза – има ли ефекта
Искусни воћари се против мраза боре димом. На питање колико то може да помогне, професор Радивојевић каже да је то јако тешка мера.
“То је јако тешка мера, посебно на великим површинама где ви можете фактички да гушите читава насеља, мања места, чак и градове. Имали смо такве случајеве рецимо у околини Зајечара или околини Челарева“, додаје Радивојевић.
Наводи да та мера заштите може да даје резултате на малим површинама.
“Боље резултате даје орошавање, али када је овај претходни мраз био онда ни то није помогло због екстремно јаког ветра, па ни та мера није деловала“, наглашава Радивојевић.
Напомиње да када имамо најављен јак мраз и када се он стварно деси, могућности заштите су јако мале.
И у мају може бити мраза
Када је реч о процени штете, професор наводи да може да се утврди који цвет је измрзао, а који није и да се дају неке предикције, али да тачно предвиђање не може да се уради.
“Ми пред собом имамо још увек април и ја не могу да искључим да у неком наредном периоду неће опет бити мраза посебно по котлинама и на нижим деловима терена“, додаје.
Указује да мраз није искључен ни почетком маја, као и да смо прошле године 9. маја имали мраз у Тимочкој крајини.
Кажу да снег није старији од мраза, а да ли то значи да још није готово и да ће све што је опстало под снегом дотући мраз? Професор каже да мисли да неће, јер прогностичари не најављују неки озбљинији мраз у наредних неколико дана.
“За то време ће се снег отопити и ја га у неком већем обиму не очекујем“, додаје.
Сматра да нас је спасило облачно време, јер када је такво време могућност јачег мраза је мања.
“А и у наредном периоду на неким ниђжим теренима због хладног времена током ведрих ноћи може доћи до појаве блажег мраза, али штета које он нанесе је локалног карактера“, уакзује Радивојевић.
Хоће ли мраз утицати на цену воћа
Говорећи о томе можемо ли већ сада говорити о несташици воћа на јесен и високим ценама, Радивојевић каже да не.
“Може да се прича о несташици воћа можда само за неке раније сорте кајсија, брескве или трешње. Неки типично воћарски предели, типа Шумадије, ће имати чак и кајсију по неким прелиминарним проценама“, каже Радивојевић.
Указује да овај мраз генерално неће утицати на цену воћа.
“Ако буде добро време за оплођење и ако будемо имали нормалан род, не очекујем неко значајно повећање цена на нашим тржиштима“, поручује Радивојевић.
Ипак, како каже, кад једном одговора, другом не одговора – многи наши воћари су доведени на ивицу опстанка због ниске цене.
“У претходном периоду ми смо имали велики извоз и онда смо то компезовали тиме, тада смо постизали добре цене. Међутим, због проблема и рата у Украјини и отежаног извоза за Руску Федерацију – цене воћа су ове године биле релативно ниске посебно када је јабука у питању“, додаје Радивојевић.
Указује да је количина јабуке која је извезена у Русију много мања него што је то било у претходном периоду, посебно пре короне.
“Данас наше тржиште када је јабука у питању доминантно су земље Арабијског полуострва, тамо се много више јабука извезе него у Русију. Шта ће се дешавати у наредном периоду јако је тешко прогнозирати“, наводи Радивојевић.
Наглашава да је управо то један од највећих пробема када су воћари у питању – та велика неизвесност.
“Стално се надовезују проблеми за проблемом – имали смо прблем са ниском ценом, отежаним пласманом, искључивање великог броја трговаца из тог ланца из различитих разлога, имали смо сада мраз, у наредном периоду ћемо имати можда нешто нижу оплодњу воћа, не знамо какав ће бити род, тако да је једна велика неизвесност“, указује Радивојевић.
Приоритет заштита – ако се данас не уради, сутра може да буде касно
Наглашава да је сада приоритет урадити заштиту, а да управо овај снег прави проблем за заштиту воћњака које воћари треба да обаве у овом периоду.
“Јако је тешко пролазити са механизацијом по таквом терену, може се уништити земљиште између воћака тако да је то један од већих проблема“, каже Радивојевић.
Без обзира на потешкоће воћари то морају да ураде, јер сутра већ може да буде касно.
“Та заштита воћњака је један врло одговоран посао, захтева примени заштитних средстава тачно у одређеном треунутку и ако се закасни само један дан може да буде велики проблем“, поручује професор.
