БАЧКА ПАЛАНКА – Миодраг, а у пословној паланачкој чаршији и међу познаницима у Бачкој Паланци и шире познатији као Миле Рађеновић, пример је оних људи који су навикли стално да раде.
И данас, на почетку осме животне деценије, као да не може без озбиљнијег посла да проводи пензионерске дане. Вели да је по школи из електро струке, али је потом завршио организацију рада, а око две деценије радио је са бетоном, односно био је руководилац једне од пословних јединица тадашњег „Грађевинара“.
Руководио је производњом индустријских шидел димњака. Каже да је у добро време некада позната паланачка грађевинска фирма, а пословала је као друштвено предузеће, запошљавала и преко 500 људи. Погон који је он водио налазио се на излазу из Бачке Паланке са леве стране Обровачког пута и запошљавао је 30-так радника.
У то време дошло је до “братимљења” наше општине са општином Жалец у Словенији. Као вид братимљења две општине дошло је до привредне сарадње тако што је тадашњи “Синтелон” (1986-1987. године) Жалецу дао технологију фабрике за производњу ПВЦ подних облога, а фабрика из Жалеца која је производила индустријске димњаке овде је дала технологију за производњу ових грађевинских елемената.
– У Аранђеловцу и Младеновцу производили су се шамотни делови димњака, а оплата и све остало код нас – сећа се Миле. – Такав димњак има 13 делова и уграђује се у вишеспратнице, али и индивидуалне стамбене и индустријске објекте. Знам да је ова производња у оквиру “Грађевинара” била убедљиво најпрофитабилнија. Данас је више нема, јер су после приватизације, односно током транзиције, нови власници смањивали производњу и на крају је угасили, продали машине. Колико ја знам, определили су се да наставе да развијају производњу и монтирање бетонских индустријских хала. Покренуо сам 2002. године производњу бетонских цеви и других производа. Када сам се “уморио” дао сам у закуп, али су закупци, после пар година, одустали, па погон од тада стоји што је штета.
– Земљиште на коме се налази погон широко је 36 метара, простире се до приобаља Дунава, има преко једног хектара површину од које је део ограђен. Да будем прецизнији – локација погона се налази на излазу из Бачке Паланке према Новом Саду, на магистралном путу (канал “Бегеј”) поред машинске радионице ДТД. Локација је атрактивна, велик је простор, објекти имају пут, индустријску струју довољне снаге, прикључени су на градски водовод, избушена су и два бунара. Све је без терета и у мом власништву стопроцентно.
Интересантно је да је овај витални пензионер одустао од продаје овог објекта, размишљао је о ортаклуку са неким млађим бизнисменом који би уложио капитал, а он земљиште, објекте, машине и знање, али…
– Нисам више за ортаклук, али ако би неко од млађих људи жељан доброг бизниса желео да се бави овом производњом ја бих му помагао саветима везаним за покретање производње, па и више од тога – додаје Миле.
– Треба ту докупити део опреме, а пре свега један виљушкар и још по нешто. Производња бетонских цеви разних профила и величина од Ф-300, Ф-400… до Ф-1000 на специјалној машини врло је исплатива. Док сам ја радио на њој, на пример, правио сам за осам сати 30 и више комада цеви Ф-300 и 20 комада Ф-400. То зависи од спретности радника. Замислите сада када би само у једној смени радила три- четири добро стручна радника колика би то производња била. Имам алат за веће цеви пречника до Ф-1000 за водопривреду и фекалне канализације, али правим и вертикалне шахтове и друге производе од бетона. Људи спремни да се упусте у посао треба да дођу да виде сва средства за производњу, производну халу, бетонску базу, писту, помоћне објекте, или да ми се јаве на [email protected].
Простора овде има пуно па је могуће, на пример, отварање стоваришта, прерада воћа, производња концетрата, сточна фарма… Акценат је на производњи. Сведоци смо да се Србија обнавља, гради се и развија, а за сваки пут, зграду, индустријску халу, пољопривредну фарму, насељено место, био град или село требају бетонске цеве које се једине користе за одвођење отпадних вода.
