Шуме у Војводини највише страдале од супећелијске олује, за обнову ће бити потребне – деценије

Суперћелијске олује које су у више налета погодиле регион током овог лета нанеле су огромну штету, а највише су страдале војвођанске шуме.

Стручњаци наводе да ће за обнову и враћање функције шумског екосистема бити потребне деценије.
Стабла која није ветар успео да поломи, савијао је до земље, па ће у оба случаја, уништено дрвеће морати да иде на превремену сечу. Укупно 1.300 хектара под тополама, односно близу пола милиона стабала у Јужној Бачкој и око 100.000 кубика храстове шуме у Срему, што ће „Војводинашуме“ коштати око 16 милиона евра.
Обнова девастираних површина ће, према речима стручњака, трајати деценијама. Извршни директор за шумарство, екологију и развој „Војводинашума“ Марко Маринковић за Еуронеwс Србија каже да ће санација шума бити спровођена у два дела.

„У првој фази ћемо да искористимо дрвну запремину да не пропадне у шуми и да не произведе неке нове болести, јер је то штетно за шуму и у еколоском и у економском смислу, то је први део санације. Други део санације је пошумљавање површина. Тај оперативни део санације ће да траје три до четири године, а што се тиче шуме у правом смислу за тополу је потребно 15 до 20 година, а за храст и много више јер он живи и до 200 година“, каже Маринковић.

Асистенткиња на Географском факултету Тијана Јаковљевић за Еуронеwс Србија појашњава да је изношење стабала која су оборена важно спровести што пре због развоја патогених организама.

„Она стабла која су доживела стрес подложнија су нападу патогена, тако да је потребно погледати и она стабла која и даље стоје, али их је можда потребно уклонити да не би било изложено патогену“, каже она.

Додаје и да шуме тополе, посебно брзорастућих врста, могу да порасту и за пет, шест година, али да је храсту потребно више времена и да се ту говори о деценијама.
Суперћелијске олује угрозиле и живи свет у шумама

Поломљена и почупана стабла само су једна страна приче. На девастираним подручјима може се уочити да су налети ветра током суперћелијске олује угрозили и живи свет, а током невремена највише су страдале птице.

Званично је пријављено страдање педесетак јединки строго заштићених врста од којих су половина роде. Због неприступачности терена који настањују, прави бројеви страдалих животиња нису познати.

„Уништено је станиште. Ми смо овде имали колоније чапљи и колоније малог и великог вранца које су комплетно уништене, значи те птице више немају где да се гнезде. Као што је рекао колега из Војводинашума, није проблем подићи младу суму, проблем је формирати шуму која има функцију станишта дивљих врста. Имали смо страдање орла белорепана, то је птица која има распон крила готово два метра и то је птица која не може да се гнезди на стаблу дебљине чачкалице“, каже Ален Киш из Покрајинског завода за заштиту природе.

Тијана Јаковљевић напомиње да враћање функције екосистема захтева много више напора.

„Вратити станиште птицама је нешто што је доста комплексније и у том смислу потребно је више деценија. Интервенција човека ту доста може да убрза сам процес“, наводи Јаковљевић.

Олује, које су ломиле чак и армиране бетонске бандере, јос већу штету нанеле су суседној Хрватској. Заједничка невоља приближила је две стране у раду на припреми пројекта којим ће се утврдити приоритети за санацију шумских површина у наредне три године.

Србија је донела и стратегију, која предвиђа да до 2050. године под шумом имамо 40 одсто територије, односно да се пошуми још милион хектара. Јаковљевић истиче да то јесте изазов, али да је изводљиво, упркос томе што су неки временски оквири већ померани јер нисмо успели да остваримо тај циљ.

„Уз адекватан рад, улагање двољно ресурса, консултовање стручњака то се може постићи“, истиче она.

Асистенткиња на Географском факултету каже да су шуме важне у борби против климатских промена због складиштења угљендиоксида и пречишћавања ваздуха, али да су посебно битне у контексту екстремних временских услова.

„Услед ових топлотних таласа које смо имали шумски екосистеми стварају неку врсту микроклиматских услова и увек нам је у шуми пријатније. Добар пример за то је субсахарска Африка где се пошумљавањем спречава даље ширење Сахаре ка југу. Пошумљавањем до те мере мењају климатске услове и влажност да омогућавају у том простору чак и пољопривредне активности“, објашњава она.

Текст у целости читајте на порталу Euronews Srbija.