У два олујна невремена у јулу на територији Бачке потпуно је уништено 1.300 хектара шуме, у Националном парку Фрушка гора стабла су поломљена или оштећена на чак 14.000 хектара. То су најновији, али не и коначни подаци Покрајинског завода за заштиту природе. Још се пријављује штета а, уз дрвеће, страдале су и многе животиње, највише птице, преноси РТС.
Ковиљско-петроварадински рит, специјални резерват природе претрпео је огромне штете током две олује. Слично је и у другом – „Карађорђеву“, али и у Парковима природе „Тиквара“ у Бачкој Паланци и „Бегечкој јами“. Уз 1.300 хектара потпуно уништене шуме, још око 700 хектара је оштећено толико да се мора извршити комплетна реконструкција.
„Страдале су највише врсте меког дрвета. То су врбе и тополе. То дрвеће не може поднети изузетно јаке ударе олујног ветра. Морамо рећи да су огромне штете настале и у храстовим шумама. Управо се прикупљају подаци. У питању је око 200.000 кубика дрвећа на простору Босутских шума, које је изузетно значајно као једно од централних подручја еколошке мреже“, каже Ален Киш из Покрајинског завода за заштиту природе.
Већу катастрофу у Босутским спречиле су Спачванске шуме у Хрватској, које су примиле први удар олујног ветра. Комшије процењују да је уништено око 2,7 милиона кубика дрвећа у целој земљи. Уз Босутске, највеће лужњачке шуме у Европи, и Фрушку гору, у ритском делу испод ње, на сремској страни је уништено или оштећено још око 500 хектара стабала и она се морају обновити.
„Санирање таквих штета, где су стабла комплетно покидана, испреплетана, захтева много више времена него редован поступак подизања шума. Можемо рачунати најмање десетак година да се комплетно изврши санација и обнова шума““, каже Киш.
Велики број пријава страдалих птица
Бачко подунавље је, уз Голију-Студеницу, једини Унесков резерват биосфере у Србији. Простире се на површини од скоро 177.000 хектара.
Једно је од најбоље очуваних речно-мочварних подручја у сливу Дунава и уточиште је великог броја заштићених врста биљака и животиња, попут орлова, црне роде, дивље мачке, видри и јазаваца, али и највеће популације европског јелена у Србији.
„Током олујног невремена, имали смо изузетно повећан број пријава. У просеку негде 15–20 на дан. Што се тиче страдања, имали смо тачно 42 јединке које су страдале у току ових олујних невремена – 26 рода, 14 малих ушара, једну пчеларицу, једног барског петлована, једног орла белорепана“, каже Илија Миљковић из Покрајинског завода за заштиту природе.
Поломљена стабла у градским општинама не могу се ни пребројати
Уништених стабала у насељеним местима, поготово у општини Бачка Паланка, је толико да се не могу ни пребројати. У Новом Саду их је више од 2.600, скоро онолико колико се годишње засади. И даље се пописују и уклањају. Град је оформио стручно тело, које ће испланирати садњу.
„Да овај стручни тим направи један адекватан стручан докуменат, који ће пре свега бити средњорочни, то јест на пет година, јер овакву штету не можете у једном кратком периоду санирати. Неопходно је да пронађемо адекватне саднице. Да пронађемо начине, временске периоде и на крају крајева и новац за овај вид санације“, каже Мира Раденовић из Градске управе за животну средину.
Управљачи природних добара и корисници шума тек утврђују тачан број поломљених стабала, а Покрајински завод, штету у природи. Почетком септембра очекују тачније податке и процену времена потребног за санацију и обнову.
