Велика звезда музичке сцене и икона новог таласа осамдесетих година прошлог века Александра Слађана Милошевић преминула је јуче у 69. години у Земунској болници, после краће болести.
Психолог по образовању и пасионирани сакупљач различитих знања и власница многих талената, Слађана Милошевић је рођена у Београду 3. октобра 1955. године. Интересовање за музику показивала је у раном детињству. Већ у петој години примљена је у музичку школу на одсек клавира. Допринос модерној музици дала је у својој 12. години, наступајући у групама „Небеска коњица”, „Епитаф 8”, Џентлмени”.
Свој први соло наступ имала је на фестивалу „Студентско лето” у Малгају 1974. године освојивши гран-при. Три године касније испливала је на површину југословенске поп-рок сцене са песмом „Ау, ау” и те исте 1977, имала је свој први наступ на концерту код Хајдучке чесме, пре концерта „Бијелог дугмета”. Недуго затим представила је песму „Амстердам”, да би 1981. године наступила на избору за југословенског представника на Песми Евровизије у Београду и освојила осмо место са композицијом „Рецепт за љубав”. Са Дадом Топићем 1984. снимила је песму „Принцеза”, која је преведена и на енглески језик, а 1989. године отишла је у САД, где је неко време свирала са групом „Бабy Систер”. Њени највећи хитови су и песме „Симпатија”, „Упали светло”, „Очигледно није ми свеједно”, „Мој брат по песми”, Над тобом анђели имају моћ”….
„Новац и моћ су магија модерног света, а идеала више нема”, често је цитирана изјава легендарне Слађане Милошевић која је иза себе оставила и дело „Цивилизација и жена – Мушка жена” у којој, на 1.726 страница, указала на трагове смисла живота и значења жене. Подручје рада и истраживања биле су јој, како је у своје време објашњавала у једном од ретких интервјуа који је дала баш за „Политику”: области психологије, митологије, религије, историје, филозофије, социологије и њима сродне дисциплине.
– Ова књига је моје животно дело. Свако поглавље приказује историју древних друштава, веровања, обичаје, уређење, законодавство и положај жене, наводећи њихове појединачне биографије и дела. Жене су и даље изостављене из историјских књига и уџбеника или су само успут поменуте док је њихов значај умањиван. Писала сам из вере у човека који трага за бољим собом, човека који је морао да победи у борби између материје и духа и уздигне се ка највишем у себи. Како би то постигао он мора да мења реалност и у складу с тим уређује заједницу. Пре свега, мора да прихвати жену као једнако вредну и једнако важну, да је разуме као свеже извориште спасоносних потенцијала. Повратак вере у жену нудим као замену за изгубљени цивилизацијски мит. Жена може бити основа – новог мита наде и вере у спасење. Циљ мог приступа за стварање једнаког друштва јесте да допринесе завршетку притајеног рата између полова. Кажем да не постоји мушки и женски свет, као што не постоје ни мушка и женска наука, историја, уметност, вера! Свет у коме живимо је заједнички. Не постоји мушка и женска истина. Она је само једна, иста за оба пола. Такође, на том путу, наметала се слика жене као: метафора целовитости људског бића – казивала је за „Политику” Слађана Милошевић, а на питање како види садашњи тренутак у односа између полова, овако је одговарала:
– Једино исходиште које ме је занимало била је истина. Истина је постала моја обавеза, јер само из истине произилази ред, а из реда мир. Све што се заснива на неистини, превари и лажи, кад-тад потоне, нестане, расточи се. Зато сам кориговала сведочења о жени, уз покушај да афирмишем њене квалитете и подсетим на грешке у процени њених вредности. Из порицања и девалвације женине вредности настао је родни сукоб, који цивилизацију држи у замци неспоразума и деструкције, имобилишући човекове потенцијале.
Датум и време сахране Александре Слађане Милошевић биће накнадно објављени.
Била је ђак генерације
Александра Слађана Милошевић овако је за „Политику” у своје време говорила о себи:
• Била сам „вуковац”, ђак генерације и најбољи ученик Београда.
• С десетак година прочитала сам књиге многих класика.
• Средње образовање, музичко и опште, стекла сам у Београду, а у Америци сам завршила музичку академију и биопсихологију.
• Већ 1978. моје име је било уписано на топ-листу Радио Луксембурга. Била сам једно време у Франкфурту, Лондону, Милану, па у Кини и Америци, где сам, као стог брокер, имала лиценцу за посредовање при оснивању компанија…
• За мене је најбоља брачна комбинација у којој су живели Жан-Пол Сартр и Симон де Бовоар – то значи живети у истој згради, а у посебним становима.
• Волим искреност, а не манипулације. Циљ мушкарца је, углавном, да се поигра, а жене, најчешће, преузимају сву одговорност везе.
