У Бачкој Паланци већ две деценије постоји Клуб класичне гитаре „Акорд“ који окупља љубитеље овог на широко популарног инструмента. Нешто о историји овог удружења испричао је Марко Шалић, оснивач и председник.
– Акорд је основан 5. јуна 2003. године и то је био логичан наставак наступа које сам ја имао индивидуално још од 1982. године када сам био редован учесник на многим књижевним вечерима. Од 1994. године почео сам и да подучавам свирање на гитари деци у Бачкој Паланци и 1996. смо имали и први концерт у библиотеци који је имао назив „Јавни час гитаре“. Врло брзо је дошло и до сарадње са музичком школом „Исидор Бајић“ из Новог Сада где су нам у госте долазили њихови награђивани ђаци.
– Професор гитаре Рашко Радовић из те школе, а пошто је тих година основана асоцијација гитариста Војводине, на његов предлог је и регистрован Клуб класичне гитаре „Акорд“. Име нам је дао паланачки песник Мирослав Николић на оснивачкој скупштини. Од самог почетка смо окупљали око 15-20 чланова, а током година су се они смењивали, тако да до сада је кроз клуб прошло њих око 300, не само из Паланке, него из целе општине, као и из Бача и Илока.
– Од старта смо деловали на више „фронтова“: концерти на којима су наступали наши чланови на којима се свирао класични репертоар; наши гости најбољи ђаци из музичких школа (као и средње музичке школе и академије) а сва та сарадња је ишла преко Асоцијације гитариста Војводине.
– Гостовао нам је и један грчки гитариста светског реномеа, Димитрис Котронакис. Осим гитаре добродошли су и остали инструменти, па смо тако имали концерте харфи, веома запажене, док је професор била Жељка Спонза из „Исидора Бајића“. Такође, на нашим концертима могли су се чути клавир, хармоника, виолина и други инструменти, као и певање. Често смо правили комбинације са тамбурицом, коју су свирали Зоран Ђурђевић (Куљанин који је живео у нашем граду), Ивана Смиљанић, Недељко Дувњак. Интересантно, имали смо концерте и оперских арија, тенор Новица Пешић, Петар Цветинов. Имали смо и балетску представу са Емином Башић, као и наступ гитаристе Ненада Салаија, који је свирао композиције Пака де Лусије.
– Од самог почетка 2003. године кренули смо са десетак наступа годишње, да би негде 2019. то већ порасло на 50-ак, па доласком пандемије короне, то се смањило на неких 30 годишње. Репертоар на наступу наших чланова се проширио, поред класичних композиција, имали смо и популарну музику. На такмичењу гитариста „Јован Јовичић“ (названим по нашем, чувеном гитаристи) учествовало је двадестак наших чланова, а ја сам добио и признање јер сам имао више од 45 награђених такмичара. На том такмичењу Ненад Пушара је три пута за редом освојио прво место као лауреат, а касније је то поновила и Јелена Чапанда, која је једне године освојила и максималних 100 бодова.
– Свих ових година смо сарађивали са многим удружењима и институцијама културе у Бачкој Паланци и околини, пре свега са Народном библиотеком „Вељко Петровић“, Културним центром, са многим КУД-има као што су МКУД „Вечера Шандор и Матица словачка, највише са Књижевним клубом „Дис“, затим КК „Јован Дучић“ из Гајдобре, са УЛС „Петар Томић“, последњих година и са Друштвом јапанско-српског пријатељста „Ждрал“ из Новог Сада, са ШОМО „Стеван Христић“, а професор гитаре у тој школи Марко Ивезић је учествовао на нашим концертима, професори Љубица Буквић (која је сад професор у Шпанији) и Димитрије Цап, Марко Сарић.
– Учесници смо многих манифестација „Кочићеви дани“ у Челареву, „Дани колонизације“ у Младенову, „Дучићево песничко лето“ у Гајдобри (где је био и наш први наступ после регистрације), „Дида“ у Пивницама, све манифестације са КК „Дис“, више пута на свечаним седницама СО Бачка Паланка, а свакако на хуманитарним концертима, од који неке смо и сами организовали. Два пута смо свирали и на „Дунавском балу“ као „Рок Акорд“. Рок музика је имала и свој историјат код нас, када смо на почецима одржавали концерте у Биоскопу, после класичне музике, наступале су рок групе, а једне године чак и њих осам.
– Као рок група смо учествовали на мото скуповима (у Визићу на пример). Поменуо бих и вокале који су учествовали: Ивана Тадић, Јелена Јандрић, Ивана Смиљанић, Милана Алиђукић, Тамара Лакић, Данијела Вуклиш из Новог Сада, Луција Јелић, Сања Дувњак, Јована и Бојана Ћук. Ђорђе Вуковић из Бача се касније активирао, завршио средњу музичку школу, а сад наступа као самостални рок музичар.
– Понешто од нашег рада можете видети на Јутјубу под пуним називом „Клуб класичне гитаре Акорд Бачка Паланка“. Поред овога „Акорд“ је помогао код издавања књиге „Историја гитаре“ коју је приредио професор Стеван Јовић из Новог Сада и такође код његове књиге „Маестри 1“. У припреми је и књига „Маестри камерне музике“ где ћемо такође узети учешће.
Међу нама имамо и једног редовног госта из САД, Рајана Донохјуа, који врло радо долази у земље Балкана, а дужи низ година и у Бачку Паланку, јер му се свиђа непосредност и позитивна енергија, којом зрачимо.Он је свестран, свира бас гитару, контрабас, гитару, укулеле и пева.
На крају је Марко Шалић на питање докле ће још „гурати“ Акорд одговорио:
– Док имам снаге и док има смисла. Међу члановима који су продефиловали кроз Акорд, има их који су заборавили на гитару, а неки и данас наступају, имамо и два тонска сниматеља, али мислим да је најважније да омладину одвојимо од „паметних телефона“ и компјутера, који нуде и разна зла. Моја жеља је да док још имам снаге и док постоји трачак наде да будемо људи, и док могу да дам свој скромни допринос, ја ћу покушавати. На крају једна, рекао бих, тужна констатација: Клуб класичне гитаре „Акорд“ после две деценије рада и запажених успеха, веровали или не, још увек нема своје просторије где би чланови несметано вежбали и припремали се за наступе.
