За 15 година активнoг живота у пензији, Љиљана Недељков (70), која је цео радни век провела у Општини Бачка Паланка, остварила је 10 самосталних изложби слика и учествовала на више стотина колективних излагања уметничких дела са колегама.
Резултат за сваку похвалу, о чему сведочи и прегршт награда на разним ликовним конкурсима тим пре што је госпођа Недељков по образовању дипломирани економиста, а сликарству се, како истиче, потпуно посветила тек одласком у пензију.
Сликарство је моја љубав и ево, већ 15 година живим живот сликарке каже Љиљана и с поносом истиче чланство у Удружењу ликовних стваралаца Бачке Паланке.
– Цртежом се бавим од малих ногу, наставила сам током школовања и на студијама. Као запослена жена, поред породичних обавеза, успевала сам да ухватим који слободан тренутак да сазнам и истражим нешто ново, па сам се пре неких тридесет година определила за технику уља на платну, коју и данас негујем.
Начин живота слободног уметника, веома комуникативна пензионерка прожима редовним учешћем на бројним ликовним колонијама и дружењем са ствараоцима из свих крајева.
– Годишње наступим на неких двадесетак ликовних колонија, углавном у Србији, а неретко обилазим и регион. Са пријатељима, сликарима из Пивница, Бачког Јарка, Новог Сада путовала сам у Грчку, Бугарску, Мађарску, Румунију… у земље бивше нам државе и једнако тако учествовала на заједничким изложбама. То су непроцењиво богата искуства заснована на истинским дружењима и разговорима која дају додатни мотив и јачи ветар у леђа да се настави истраживање у области сликарства.
Омиљена тема јој је урбани пејзаж, али ту су и цветни мотиви, природа… које је, неретко, радила ноћу, на улици.
– Волим тиху, летњу ноћ и преламања светла која настају. Волим када осетим ту тишину и мирис ноћи. Мотиви природе, која је све изрегулисала су заступљени у мом раду, али више сам посвећена ономе што је направио човек. Тај урбани амбијент треперења и простирања светлости и лелујања сенки су посебна инспирација. Нису ми потребне фотографије. Све што доживим стављам на платно у мом атељеу, а често изађем ноћу, начиним скицу, сликам на улици…
– Моји радови осликавају моју личност, одраз су мог карактера. Говоре ми да су моје слике веома енергичне, пуне ритма и колорита. Можда зато што, док сликам и држим четку или шпаклицу у руци, често певам арије класичне музике или неки латино мелос, с обзиром на то да ми је радио нон-стоп укључен. Поред уметничке музике и, свакако, одлазака на концерте, волим позориште, филм у биоскопу, неку књигу, али живим од пензије и живим потпуни живот сликарке – закључила је Љиљана.
