Да би се догађаји из општине Бачка Паланка сачували од заборава, у сарадњи са Недељним новинама, објављујемо неке од чланака које нас враћају у прошлост, а за тему имају догађаје који су забележени у периоду који је давно иза нас. Овог пута су преузети текстови из Недељних новина – број 167 од 17. марта 1968. године.
Бунар изазвао буру
Збор бирача недавно одржан у Гајдобри није успео, јер грађани нису прихватили предлог о увођењу самодоприноса до 1970. године. На овом збору на коме је МЗ полагала рачун о раду у прошлој години, грађани су условили плаћање самодоприноса изградњом бунара у улици Сутјеска. У Гајдобри живи око 4.700 становника, а село има само два артеска бунара дубине од око 400 метара и која дају веома добру воду.
Многи је упоређују са оном из Невесиња. Међутим, артески бунари све више пресушују, а нарочито онај у центру села. Зато се свакодневно може видети слика: грађани са кантама чекају на ред за воду и по два сата! А пре две године на збору бирача донета је одлука да се средствима МЗ буши нови артески бунар у Улици Сутјеска у близини фудбалског игралишта у делу села које је без бунара.
На овај закључак Збора бирача, међутим, савет МЗ се оглушио, па је зато недавно и дошло до сукоба између грађана и чланова савета МЗ. Не само што су грађани замерили члановима савета МЗ да се не извршавају одлуке зборова бирача, већ су захтевали да им се јасно и гласно поднесе извештај о трошењу средстава са којима располаже месна заједница…
И породилиште у новим просторијама!
После дугог чекања и одлагања неколико пута Дом здравља преселио се у нове просторије. Тиме је један велики проблем града и комуне решен. Нова зграда Дома здравља спада међу највеће, ако није и највећа у граду… Само корисног простора има 4.100 квадратних метара простора…
Док је трајала изградња наш лист је писао да ће Дом здравља, када се пресели, имати скоро све специјалистичке службе. Шта је до сада урађено разговарали смо са вршиоцем дужности управника Владом Краљем.
– Могу вам рећи да неке специјалистичке службе, које је Дом здравља имао раније, већ раде. Тако, на пример, већ ради интерни специјалиста. Ангажовали смо доктора Андрију Дембица. Исто тако ради и специјалиста неуропсихијатар. У ту сврху ангажовали смо др Милана Мајсторовића који ће радити три пута недељно. Једанпут недељно већ раде специјалисти за ухо, грло и нос, као и специјалиста за вене који може да ради и хируршке захвате. Отпочела ја са радом и дечја зубна амбуланта, док ће од 1. априла почети са радом ортопедска служба, центра за рехабилитацију и рентген одељење…
У нове просторије пресељена је и апотека а очекује се да се ускоро пресели и породилиште…
Младеново се полако (али сигурно) смањује
Последњи подаци о попису становништва у Младенову многе су довели у недоумицу. Многи су се замислили над податком да се број становника у овом селу за неколико последњих година смањио тачно за хиљаду (од 5.100 на 4.100 становника). Ево и неких података који то на најбољи начин илуструју: За последње три године умрло је стотину људи, а рођено је само тридесет и два детета; – Пре неколико година основна школа имала је хиљаду и три стотине ђака, а данас их има само шест стотина;
– Ове године уписано је само једно одељење првог разреда, а само пре неколико година било је пет таквих одељења. Ове године, да би се попунило и то једно одељење, вршена је агитација за упис деце и млађе од седам година.
Решиће се питање пута стаза и расвете
Становници Деспотова недавно су се изјаснили да трогодишњим самодоприносом решавају питање уређења свог места. Одлучено је да се плаћа пет одсто од прихода на пољопривреду и два и по одсто од личних доходака радника и занатлија. На овај начин за три године ће се прикупити нешто преко осам стотина хиљада нових динара.
Ова средства биће довољна за довршење планираних радова. У овој години се предвиђа изградња асфалног пута у улици Петра Драпшина који би повезао пут Бачка Паланка–Врбас. Тиме би ова саобраћајница доста значила не само за Деспотово него и за привреду наше општине. Поред изградње овог асфалтног пута предвиђа се и довршење бетонских стаза у дужини од осам километара чиме би се и овај проблем већ једном коначно решио. Најзад потребно је што пре решити и проблем реконструкције јавне расвете пошто је постојећа слаба и не може да одговори потребама села.
Навала за пилиће
Пред зградом Земљорадничке задруге у Гајдобри још у хладним јутарњим часовима неуобичајена гужва. Стотине купаца навалило на пилиће старе два дана. Цена им је 2,2 нова динара. Сви желе пилиће.
– Ових дана наша задруга – рекао нам је Ђорђе Појужина, руководилац комерцијалне службе Земљорадничке задруге – преузела је 25.000 пилића од Индустријско – прехрамбеног комбината „Перутнина“ из Птуја. Прошле године набавили смо из овог места 15.000 пилића. Показало се да су словеначки пилићи знатно отпорнији на болести од расе „Њу Хемпшир“ из војвођанских инкубатора. На пример, од сто пилића из Птуја угине једно или двоје, а проценат угинућа „Њу Хемпшира“ знатно је већи.
Затим наши људи више воле ову врсту масних пилића јер кад постану кокошке достигну и пет килограма тежине. Изгледа да ће и тих 25.000 нових „становника“ Гајдобре бити мало, па је телефоном од Птуја затражено још 10.000 пилића…
Из матичарског звања
Добили сина: Боса и Бошко Родић и Анђелија и Дејан Јанић.
Добили ћерку: Зора и Валдо Цигановић, Марија и Новак Савић, Милица и Јанко Хашка и Мирјана и Стеван Топрек.
Венчани: Саво Сарач и Милка Јеж.
Умрли:Сима Јовин (71), Стака Вуковојац рођ. Борић (66), Стеван Бичански (78), Јован Бодор (71) и Максим Топалов (63).
