Да би се догађаји из општине Бачка Паланка сачували од заборава, у сарадњи са Недељним новинама, објављујемо неке од чланака које нас враћају у прошлост, а за тему имају догађаје који су забележени у периоду који је давно иза нас. Овог пута су преузети текстови из Недељних новина – број 147 од 22. октобра 1967. године.
Деспотовчани на другом месту
Председник Савета за задругарство Покрајинске привредне коморе Миша Стојановић уручио је прошле недеље награде најбољим задругама и кооперантима који су ове године учествовали на покрајинском такмичењу за највеће приносе пшенице… По први пут за ово такмичење пријавила се и земљорадничка задруга из Деспотова којој је припало друго место и диплома за просечне приносе пшенице од 4.859 килограма по хектару…
На основу материјала о процени приноса и предлога Савет за задругарство доделио је пехаре и дипломе најбољим кооперантима. Овде су најбоље резултате имали произвођачи из Стапара, док је Паја Панин из Деспотова са просечним приносом од 5.460 килограма по хектару освојио треће место у Војводини и диплому Савета за задругарство. Поред њега дипломама су награђени и Лука Гојић, Вујица Николић, Миленко Бегејац, Милорад Панин, Милан Николић, Ђуро Николић, Милан Гаврилов, Ђура Мијатов, Иса Гаврилов и Рома Николић сви из Деспотова…
Свечана седница Скупштине општине
Данас, у недељу, одржаће се свечана седница Скупштине општине посвећена Дану ослобођења Бачке Паланке. На овој седници уручиће се октобарске награде и потписати повеља о братству са градом Коларовом из Чехословачке. Прошле суботе повеља је потписана на свечаној седници Народног одбора града Коларов. Делегација Коларова коју предводи председник Народног одбора Јан Јан, допутовала је у наш град у петак.
После свечане седнице одборници и гости присуствоваће отварању нове зграде Дома здравља.
Сећање на храбре
Прошлог понедељка Визић није изгледао као претходних дана. Био је празник – Дан ослобођења… Причало се само о давним временима која су прошла, а која су ипак толико близу јер живе у успоменама људи, у њиховим причама које потресно израстају у својој истинитости…
Није тај дан био обичан, иако се на први поглед није разликовао од неког сличног дана. Поподне на импровизованом игралишту одиграна је утакмица. Млади играчи Бачке, против голобрадих дечака из Визића „који још војску нису одслужили“. Не није то било само спортско надметање. Било је то нешто више. Био је то један дуги тренутак свечаности. Публика није викала, није бучно навијала… Тако је било и у вече. Онда када су Нестор Габрић и Јулка Керешевић загрејали дланове многих. Песма је песму смењивала. Певали су сви „Широк Дунав, раван Срем…“
Војвођански рекорд
На плантажама „Будућности“ у Нештину берба грожђа већ је одавно почела. За петнаестак дана како нам је рекао референт виноградарства Пера Минић, и последњи грозд биће скинут са чокота.
– Приноси се крећу на нивоу прошлогодишњих – рекао нам је Минић. – Вагон и по по хектару, а то је колико ми знамо војвођански рекорд.
Сву своју производњу „Будућност“ је већ унапред продала, или кроз вино или кроз грожђе. Наиме, „Будућност“ већ неколико година сарађује са београдским „Навипом“. Ово велико београдско предузеће чак је спремно да учествује у финансирању подизања нових плантажа. Према плану, „Будућност“ до 1971. године треба да подигне нових сто и десет хектара. Првих педесет хектара биће подигнуто већ на пролеће идуће године. Минић нас је обавестио да су припремни радови већ завршени.
У „Будућности“ очекују да ће ове године имати скоро милион старих динара остатка чистог дохотка по једном хектару.
Мрежасте чарапе – велика шанса
…Сећамо се састанка од пре годину дана када је са пуно оптимизма (мада му тада многи нису веровали) тадашњи трговачки путник Ђорђе Паланачки, обећао да ће средити стање у предузећу.
Данас, директор „Марине“ Ђорђе Паланачки речником доброг газдовања илуструје свој оптимизам од пре годину дана.
– Успоставили смо добру сарадњу – каже Ђорђе Паланачки – са реномираним Београдским вунарским комбинатом, који остварује годишњи бруто – продукт од од 15 милијарди динара и има широко подручје добрих пословних веза…
Наша позната творница чарапа „Нада Димић“ у Загребу до сада је једина у нашој земљи производила строго модни али уносан артикал. Реч је о мрежастим женским чарапама. Када су представници „Марине“ дошли у ову велику фабрику и предложили да из њихове шупе откупе расходоване стројеве, Загрепчани су се насмејали са благом иронијом, јер су веровали да ће се из те хрпе расходованих машина моћи комплетирати на једвите јаде највише два стара строја. Међутим, у „Марини“ из те хрпе намењене расходу данас добро раде четири „Рашел“ разбоја!…
Из матичарског звања
Добили сина: Стоја и Мита Попадић, Милка и Лазар Николашевић, Сретенка и Војин Урошев и Анђа и Слободан Керавица.
Добили ћерку: Милка и Бошко Бенић, Бранка и Миланко Темеринац и Магда и Слободан Вишекруна.
Венчани: Милан Крчмар и Ружена Селчек, Душан Растовић и Милка Новаковић, Војин Зорић и Едит Пелваи и Ђорђе Нешић и Емилија Нешић.
Умрли: Савета Познанов, рођена Крстић (69) и Александар Петровић (46).
