Михаљ Варгај (Vargay Mihály, 1826-1888), био је паланачки учесник Мађарске револуције 1848-1849. године.
Рођен у Паланци 4. септембра 1826. године, био је син Гашпара Варгаја (Vargay Gáspár), главног судског извршитеља Бачке жупаније. Школовао се у Печују, на Институту 52. пешадијске регименте.
Од 1844. године је војник у служби Аустријског царства, а од 1848. је потпоручник у 52. пешадијској регименти. У то време бори се у Северној Италији, где се води Први рат за уједињење Италије. У априлу 1849. је прекомандован у Печуј, али дезертира из аустријске војске и придружује се Мађарској.
Послат је у Мишколц, а одатле у Тисафиред. Учествовао је у биткама за Дебрецен и Темишвар, у којима је руска војска победила и угушила Мађарску револуцију. Предао се аустријским властима у марту 1850. године и осуђен је на смрт због издаје. Казна је недуго потом преиначена у 14 година затвора, а 1854. је пуштен на слободу у општој амнестији.
Од 1861. до 1869. је радио као поротник у Бачкој жупанији и био члан Удружења ратних ветерана. 1869. године се прикључује мађарском делу аустроугарске војске, основаном након Нагодбе 1867. године. Умире у Будимпешти 6. јануара 1888. Сахрањен је на гробљу Керепеши у Будимпешти.
