„Шампион“ из Бачке Паланке

Времеплов „Недељне новине“ број 159 од 21. јануара 1968. године

Да би се догађаји из општине Бачка Паланка сачували од заборава, у сарадњи са Недељним новинама, објављујемо неке од чланака које нас враћају у прошлост, а за тему имају догађаје који су забележени у периоду који је давно иза нас. Овог пута су преузети текстови из Недељних новина – број 159 од 21. јануара 1968. године.


„Некрштени“

Изгледа помало чудно а свакако и смешно да сад, у ово време, још увек има деце чија имена нису уведена у матичну књигу рођених. Међутим, заиста је чињеница да има неколико десетина таквих случајева. Како може да дође до тога? Једноставно, неке од оних мајки које су се породиле у породилишту нису дале потребне податке, довољне за упис у матичну књигу рођених а има и оних које се породе код својих кућа и чији мужеви забораве у оном весељу да обаве своју грађанску дужност. У будуће то се, како смо сазнали, више неће догађати, јер су се матичари споразумели са породилиштем, а ваљда ће и родитељи оне „некрштене“ деце накнадно поднети све потребне податке за упис њихове деце у матичну књигу рођених. Јер, деци која једног дана одрасту заиста био било тешко да „докажу“ да су живи и постоје без података уз потребним књигама. Баш као што би било и не обично да их „крсте“ када стигну – за војску!

Градиће се спомен амбуланта

На предлог Савета МЗ, МОСС и МО Удружења бораца, у Нештину су почеле припреме за изградњу спомен амбуланте, у чијем саставу би био и стан лекара и продавница. Овим би село решило проблеме и први пут добило лекара. Амбуланта би била у исто време и споменик који би подсећао на све оне борце који су изгубили живот за време НОБ. Средства још нису сасвим обезбеђена, али се очекује да то не би требало да буде нерешив проблем. Председник Савета МЗ у Нештину Никола Јовић рекао нам је да би радови требали да почну већ почетком јуна ове године.

И ове године без зелених површина

По свему судећи ни ове године се у Бачкој Паланци неће ништа урадити на плану проширења зелених површина, мада зато постоје велике потребе… – Ми остајемо на прошлогодишњем плану – каже технички директор Комуналног предузећа „Рад“, Ђуро Бурсаћ – пошто нам се средства за ову годину, највероватније неће повећати, а ми за такав подухват немамо сопствених средстава. Потреба за сађењем зелених површина је велике, тим пре, што се већ две године није ништа урадило на њиховом проширењу. Само у центру града требало би озеленити простир око зграде Суда, обнављање живе ограде у Омладинском дому, озелењавање паркинг простора између Скупштине опшптине и Завода за комунална и стaмбена питања, око блока зграда у улици Југословенске народне армије и по могућности улица Браће Рибникара која је прошле године добила и асвалтни пут…

„Шампион“ из Бачке Паланке

За бачкопаланачког одгајивача расних голубова Ђорђа Тителца, подједнако знају и одгајивачи у иностранству, као и његови највећи одгајивачи на домаћим изложбама… Ипак, Европска изложба расних голубова у Лајпцигу остаће му у најпријатнијој успомени јер је још једном потврдио да је ненадмашни одгајивач „малтезера“. У конкуренцији двадесет и једну хиљаду изложених расних голубова његови малтезери добили су највећи број поена (95 од могућих 100) и проглашени су за „шампиона“. Већ пет година Ђорђе Тителац се бави одгајивањем расних врста голубова. То му је једини и највећи хоби – јер како сам каже – не пије и не пуши, па му је то једини начин да негде проведе своје слободно време. У почетку је набавио 19 голубова, а касније се тај број стално повећавао, тако да већ сада има педесет пари… – Често пута код мене навраћају други одгајивачи и интересују се да ли би им продао неког „малтезера“. Међутим, врло ретко се одлучујем на овај корак, пошто је ову врсту голубова тешко одгајити – а и на цени су…

Архитектура плени са марака

Један од „загрејаних“ филателиста, јесте и наш суграђанин Вили Арт. У његовом стану, доминирају албуми брижљиво скупљених марака. – Марке сам као и многи филателисти – прича Арт – почео да скупљам још у детињству, а озбиљније 1948. године када сам недалеко од Вршца код села Потпорња радио на каналу Дунав – Тиса – Дунав. Све до данас та филателистичка старст ме није напустила, а вероватно неће ни убудуће. Овде се морамо осврнути на историју филателије, на годину 1841, када је Парижанин Леграс почео да скупља поништене поштанске марке. То је заправо и почетак праве филателије, а њен верни поборник је и Вили Арт, јер се у његовим бројним албумима налазе само поништене поштанске марке. У томе ваљда има неке посебне дражи. „У том свету филателије, које су ваше омиљене теме?“ – Сваки филатекиста има афинитета према садржају, бојама и пореклу марака. У својим албумима, између осталог, имам генералну збирку Југославије. Моје омиљене теме су и железнице на маркама, ваљда и зато што ми је отац био железиичар. Сада скупљам само жигосане марке, са темом архитектуре…

Ипак код куће

Пауза је била дуга, толико дуга да су се фудбалери зажелели лопте. Сви фудбалери Бачке изузев Олаха, Шимичића, Станојевића и Вуковића који се нису јавили техничком руководству, ставили су се на располгање тренеру Хирману… – У почетку радићемо лакше тренинге а што се првенство буде примицало они ће се све више пооштравати. Пошто је отпала могућност да се припремамо у Ровињу, направили смо план припрема као и план одигравања пријатељских утакмица. Хирману су се ставили на располагање следећи играчи: Зорић, Југовић, Апрцовић, Флорић, Марић, Сентин, Јовановић, Копач, Ремете, Марковић, Курцинак, Лемић, Влајков, Шаровић, Нинковић, Гајић, Пољански и Бороцки.

 

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here