Благовештенски сабор је један од значајнијих догађаја за Србе у 19. веку. Kао посланик на сабору био присутан и Аврам Борђошки, тадађњи силбашки парох.

Ко је био Аврам Борђошки? 

Аврам Борђошки (1814-1891) је био свештеник у Мартоношу, Горњем Ковиљу и Станишићу и парох силбашки.

Родио се 9. март 1814. године у бачком селу Станишићу од благочестивих родитеља оца Арона, свештеника станишићког, и мајке Ане Тешевић родом из Сенте. Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Баји и Суботици, философију у Сегедину а богословију у Карловцима. Поред њега родитељи су имали још четири ћерке, али живот у оскудици није га лишио да буде један од најбољих ђака. На празник светог архангела Михаила, 21. новембра, 1836. године зађаконио се и наредне две године био учитељ у Станишићу. Рукуположен је за презвитера 1838. године, прво намештење добија као капелан у Мартоношу а затим постаје парох у Горњем Ковиљу те у Станишићу. Епископ Бачки Платон Атанацковић поставља га за пароха у Силбашу, нуди ми молски протопрезвитерат што Аврам одбија. Аврам Борђошки је служио у Силбашу од 1860. године где је добио и чин протојереја. Он је наведен 1852. г. као први међу тридесет и једним пренумерантом из Сомбора и околине на „Српски рјечник“ Вука Караџића.

Као конзисторијски члан служио је 41 годину. Био је веома добар познавалац славенског, мађарског и латинског језика а истицао се и као веома вешт говорник, као свештен послужио је Богу и народу 54 године. Био је именован за намесника протопрезвитерског, као учесник на Благовештенском сабору био је посланик новосадског среза. Покојник је иза себе оставио сина јединца Миладина који је као свештеник и катихета у Српској учитељској школи у Сомбору, умро је 7. јуна 1891. године.

На слици Влаха Буковца „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861″ која је настала 1901. године и на којој су насликани сви посланици сабора налази се и Аврам Борђошки. Он је под редним бројем 37 приказан и на илустрацији ове познате слике.

Иначе, занимљиво је да је ова вредна слика („Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861.“) украдена 1993. из дворца Дунђерски у Челареву, а пронађена 28 година касније заједничком акцијом Министарства унутрашњих послова и швајцарске полиције.

Погледај:

Украдена из дворца у Челареву, полиција спречила препродају, а после конзервације коначно међу Србима

Више о Благовештенском сабору

Благовештенски сабор је био сабор Срба у Аустријском царству који је одржан 2. априла 1861. на дан црквеног празника Благовештење у Срмским Карловцима.

Након Октобарске дипломе којом је уведено уставно стање у Аустрији цар Франц Јозеф се премишља да ли се определити за централизам, дуализам или федерализам. Првобитно не дозвољава Србима да држе сабор (тј. не сазива га), већ позива патријарха да са 20 угледних људи дође у Беч да се нагоде, али Рајачић ово одбија.

Да би ублажио огорчење Срба због укидање Војводства Србије и Тамишког Баната, цар је сазвао српски сабор у Сремским Карловцима на Благовештење 1861. и дозволио му је да сме да расправља о политичким питањима. На овај начин цар је вршио притисак на Мађаре и признао Србе за народ у Угарској. Могли су му присуствовати само Срби из Угарске, тј. из дотадашње Војводине, а то је забрањено онима из Војне границе. Нико није очекивао много од оваквог ограниченог сабора, али су сви пристали на њега.

Када је сабор 20. априла окончао заседање, његови закључци су предати Цару преко јед депутације. Цар је при аудијенцији депутације изразио задовољство радо сабора и дао је обећање да ће захтеве испунити. Међутим, упркос датом обећању захтеви нису остварени, већ је цар је заправо само тактизирао са Мађарима који су били против њих, као и Хрвати, те су ови остали неиспуњени. Решење српског питања се отегло до унедоглед. Закључци Благовештенског сабора су остали значајно упориште у утврђивању српских захтева у наредним деценијама. Управо због тога Благосвештенски сабор, као трећи по реду политички сабор Срба у Угарској, има посебно место у историји српског народа.