Петогодишњи Огњен Живковић из Србије оборио је рекорд и постао најмлађе дете које је освојило врх Килиманџара. Огњен је из Раче Крагујевачке, живи са родитељима у Немачкој и испричао је како изгледа свет са висине од 5.895 метара.
Да ивер не пада далеко од кладе показали су отац и син, Зоран и Огњен Живковић. Своју љубав према алпинизму и освајању врхова Зоран је пренео на петогодишњог Огњена.
„Након што смо освојили врх, нисмо одмах били свесни да је то светки рекорд. Били смо свесни да смо се попели на Килиманџаро, а сваког дана се славило са тим људима. Једноставно, оставило је онај снажан утисак да носи више него што је сам рекорд, а то је једно нераскидиво пријатељство које ће остати за сва времена“, каже алпиниста, др Зоран Живковић.
Сви учесници експедиције били су пријатељски расположени и велика подршка Огњену да освоји врх Ухуру и тако обори светски рекорд.
„Када смо се вратили у камп, Хуго није спавао ту ноћ, остао је да направи Огњену једну торту на којој је писало Зоран-Огњен честитамо и ми смо били просто изненађени чак је ставио и мали ватромет и сви су изашли из шатора тапшали. Почела је песма и игра и то се није заустављало све док нисмо стигли до хотела“, присећа се Живковић.
Савладати успон и попети се на врх од 5.895 метара надморске висине није било лако, али уз игру, причу и добро друштво превазишли су све препреке.
„Ми смо га мотивисали игром, па смо играли жмурке. Скривао сам се иза стене и то је био подстицај да он иде напред да не обраћа толико пажње на ту висинску разлику, на тај нагиб који је био пред нама“, објашњава Живковић.
Последње дете које се попело на Килиманџаро је из Новог Мексика и у поход је ишао са својим оцем.
„Ми смо истраживали ту причу, погледали видео-материјале, али гледајући предиспозицију тог детета, Огњен је имао све боље карактеристике, јер Огњен тренира од своје треће године и он то воли да ради, изузетно је мотивисан јер има ту неку дечју радозналост која га тера да прелази велике руте, велике нагибе и наш инспиративни разговор између оца и сина су додатна мотивација“, истиче Зоран Живковић.
Заједнички подухват, освајање врха Ухуру, зближио је оца и сина.
„Сада је фокус његово образовање, планине ће остати негде по страни. Мислим да своје планине прави од лего коцкица. Наравно, негде са осмехом у будућности гледамо ка врховима Хималаја, али то ће сачекати, знање је светлост, знање је будућност, имаћу ту част да га изведем на један добар пут“, каже поносни отац.
Огњен тренира од своје треће године и освојио је све врхове Источне Баварске. Изгледа да је и освајање врха од скоро шест хиљада метара за њега била само игра. Али, једног дана причаће млађима од себе како је то када је цео свет пред тобом, а ти скоро на небу. Породица Живковић наставиће да помера границе и осваја нове врхове
