Никољдан је једна од, ако не и најчешћа слава у Србији. Обичаји налажу да домаћин приреди посну трпезу, али постоје и они који не поштују овај обичај.
Требало је пре 150 година ући у неко планинско село. Како је било могуће наћи рибу усред зиме 19. децембра, ако су путеви одсечени. Онда се спремала трпеза која је другачија од свакодневне.
Данас немамо више такве изговоре. Тако да не треба ниједну славу која пада у време поста и на посни дан да славимо мрсно. То би било исто као да кажемо – желимо да идемо на дно мора, али без опреме. Наша опрема је наша вера, рекао је Глигорије Марковић за жена.рс.
Подсећамо, Свети Никола рођен у малоазијском граду Патара, луци на медитеранској обалиданашње Турске, Свети Никола је живео у 4. веку, много пре раскола између православне и католичке цркве из 1054. године.
Прочитај више:
- Да ли ћерка може да наследи славу? Ево шта каже теолог
- Без чега нема славе и шта не треба радити на дан славе?
- Да ли отац наставља да слави чак и ако преда сину крсну славу? И како могу да одлазе у госте један код другога?
Након смрти родитеља, Никола је продао имање и новац разделио сиротињи. Одликовало га је милосрђе и многи су сматрали да ће наследити свог стрица као епископ. Ипак, будући да је био скроман, повукао се у самоћу спреман да тако сачека смрт.
А како је недавно подсетио протојереј-ставрофор Љубивоје Радовић, верници како Никољдан, тако и остале славе на најједноставнији начин, у дому, у кругу породице и са најближим пријатељима и рођацима, а не у ресторанима са музиком, јер то не приличи православној вери.
Kakav narod takva vera… Za sv. Nikolu pokolje se najviše prasića u vernoj Srbiji… Toliko o vernicima, toliko o nama. Ne čudi onda što je veliki Branko Ćopić rekao, citiram: „Znaš ti nas – j.bo ti nas“!