Ускршњи пост ове године траје од 18. марта до 4. маја. Православни хришћански верници 5. маја прослављају Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово васкрснуће, његову победу над смрћу и над грехом.
Том празнику претходи велики Ускршњи, Васкршњи, односно Часни пост, преноси Nova.rs.
У православном хришћанству, практикује се неколико важних постова током године као део духовне дисциплине и припреме, где се одричемо одређених ствари, посвећујемо молитви и усмеравамо свој фокус ка духовном расту. Васкршњи пост најстрожи је пост Цркве, и према правилима СПЦ обавезан је за све хришћане. Траје седам недеља или 48 дана и најдужи је пост у православном календару. Ове године Ускршњи пост трајаће од 18. марта до 4. маја.
„Велики или Васкршњи пост је најважнији посни период у току године. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана и завршава се празником Васкрсења. Његов основни задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог – Васкрс.“
Ускршњи пост – правила
„У време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељом и на дан Св. четрдесеторице мученика (Мледенци), док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води“, а поготово строго средом и петком. Седмични дани осим среде и петка могу се разрешити на уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. Исто и последња недеља поста коју постимо „на води“, осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води“. Строго постимо и Велику Суботу“, напомиње правилник СПЦ.
Такође, напомиње се да „прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина“.
Ускршња јаја
За Ускрс се везује обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, што симболише Исусов излазак из гроба и поновно рађање.
Прво обојено јаје, које је по правилу црвене боје, оставља се на страну до следећег Васкрса и придаје му се посебна важност.
Црвена боја симболизује Исусову проливену крв на Голготи, али и боју васкрсења. Прво јаје се сматра „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве, црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Први понедељак након Васкрса је Побусани понедељак, познат још и као задушнице – дан посвећен мртвима.
