Нова обимна научна студија доводи у питање здравствене добробити надалеко хваљене методе наизменичног гладовања, коју су подржале многе познате личности и гуруи за здрав живот.
Наизменично гладовање је добро позната пракса током које се сва храна током дана уноси у размаку од осам сати, а онда се пости осталих 16 часова.
Међутим, прелиминарна студија Америчког удружења за срце открила је да је ограничавање оброка на само осам сати дневно повезано са 91-одстотним повећањем ризика за прерану смрт од кардиоваскуларне болести.
Стручњаци предвођени др Виктором Жонгом са медицинске школе Универзитета „Ђао Тонг“ у Шангају анализирали су око 20.000 одраслих особа у САД просечне старости 49 година које су наизменично гладовале.
Према студији, представљеној на конференцији у Чикагу, они који су се ограничили да једу само осам сати дневно имали су 91 одсто већи ризик да умру од кардиоваскуларне болести у односу на оне који су јели током периода од 12 до 16 сати.
Међу учесницима студије, они са постојећим кардиваскуларним обољењем који су јели током периода од осам до десет сати дневно имали су 66 одсто већи ризик од смрти узроковане срчаним проблемима или можданим ударом.
Истраживачи су такође утврдили да временски ограничена исхрана није смањила укупни ризик од смрти ни од једног узрока.
„Ограничавање времена за јело свакога дана, попут осам сати дневно, стекло је огромну популарност претходних година као начин да се изгуби на тежини и поправи срчано здравље. Међутим, дуготрајни ефекти наизменичног гладовања, укључујући ту и ризик од преране смрти због кардиоваскуларне болести, су непознати“, навео је Жонг.
Штавише, аутори студије били су изненађени да су људи који су пратили режим 16:8 заправо имали већу шансу од умирања од неке кардиоваскуларне болести.
„Иако је ова врста дијете била популарна због својих потенцијалних краткорочних здравствених добробити, наше истраживање јасно показује да у поређењу са уобичајеним режимом исхране од 12 до 16 сати на дан, краћи период за јело није ни на који начин повезан за дужим и здравијим животом“, истакао је Жонг.
„Охрабрујемо пажљивији приступ препорукама исхране, које обезбеђују да су оне у складу здравственим стањем појединца и најновијим научним доказима“, рекао је Жонг.
Ипак, додаје да је још истраживања ове праксе потребно и да њихова студија има одређена ограничења. Многи стручњаци су такође изнели своје резерве у вези са новим истраживањем, јер је оно базирано на упитницима како би се стекао увид у уобичајену исхрану учесника.
Годину дана дуга студија анализирала је учеснике у Националним здравственим и нутритивним годишњим анкетама од 2003. до 2018. и упоредила податке са Националним индексом умрлих Центра за контролу и превенцију болести, односно базом података људи који су преминули у САД од 2003. до 2019. године.
