Да ли се и вама чини да сте пре само неколико година извадили нову личну карту, кад оно – датум с документа опомиње да је пролетела читава деценија и да истиче период важења? Од последњег дружења с друштвом из гимназије није прошло неколико месеци, били сте спремни да се закунете. Последњи сусрет с вршњацима био је, међутим, пре короне, не лажу слике у „паметном” телефону.
Многима је недавно завршена 2022. година пролетела, у трену, како се каже. За друге, посебно децу и младе, утисак је да је прошли јануар био много даље од „само” 12 листова у календару.
Када време пролети
Стручњаци кажу да постоје прецизни разлози зашто се осећај протока времена мења с годинама и да се перцепција календара увелико трансформише како старимо.
Због чега у неким периодима живота имамо утисак да нам дани, месеци па и године брзином светлости промичу, а током других периода никако да дочекамо 1. у месецу?
– Наше перцепције дана, недеља или године, генерално времена, под утицајем су наше перспективе: како их у датом тренутку доживљавамо, с чиме гледамо уназад – каже Синди Лустиг, професорка психологије на Универзитету у Мичигену за онлајн портал „Хаф пост”.
Она додаје да на доживљај протока времена утичу и памћење, проживљено искуство, али и то да ли је оно што смо искусили било изазовно и ново.
– Осећај протицања једне седмице сигурно се разликује код детета од осам година у односу на осамдесетогодишњака. Детету које иде у школу, свакодневно нешто сазнаје, истражује, упознаје, седмица се чини великим временским периодом. Иста седмица за 80-годишњака представља знатно мањи „део” живота, па он има осећај да је брзо прошла. Дете до петка има утисак да је понедељак био пре 10 дана – додаје психолог.
И то се дешава из више разлога. За 80-годишњака дани вероватно не изгледају превише другачији једни од других. Не разликују се од дана када су имали 78 или 79 година па се мање осврћу на те периоде. – Када погледате уназад, што је оскудније искуство, то је јачи утисак да време брзо пролази. Другим речима, мозак „спаја” време када су дани или недеље слични. За седокосе, који углавном имају устаљени дневни и седмични ритам, година ће се стопити у њиховом уму и имаће осећај да је брзо прошла.
Нове и узбудљиве ствари током 24 сата учиниће да дане и месеце дете или младе особе осећају и доживљавају другачије.
Како промене у животној рутини могу утицати на нашу перцепцију протока времена појашњава Адријан Бејан, професор на Универзитету „Дјук” и аутор књиге „Време и лепота: Зашто време лети и лепота никад не умире”.
– Наш мозак је дизајниран да бележи промене – каже професор.
Бројна искуства која мала деца имају у току дана – од учења нових ствари у школи, одлазак на час балета или посете новог пријатеља – стварају утисак да времена има више и да више активности може стати у исту јединицу времена. Стога, када се погледа уназад, време се чини да тече спорије.
Једноличност и бркање датума
Ово се може односити и на одрасле. Када се осврну на временски период који је био испуњен новим искуствима, видеће да су утрошили пуно сећања и због тога им изгледа да се време протегло. Учини им да је тај период баш дуго трајао.
Људски мозак је обучен да прима много слика, поготово у раном периоду, када смо бебе. Како деца упијају много нових слика, тако се јавља осећај дужег трајања једне јединице времена, било дана или године. Код одраслих мозак прима мање слика па се јавља осећај да време брже пролази, јер се смењују идентичне слике, па је лако сместити датум у погрешан календар.
Хоби и ново искуство
Један од ефикасних начина да се супротставите стапању времена јесте да трагате за новим искуствима, бавите се стварима које разбијају рутину, изађете из свакодневног, уобичајеног животног режима. Вратите се хобију којим сте се бавили у младости, пробајте да научите неку нову вештину, посетите град или део града у којем раније никада нисте били, пробајте да скувате ново јело, упишите курс плеса, језика, керамике.
