Ženske ruke obuvaju velika tržišta!

0
125

Poslednja decenija prošlog veka sa svim svojim ratovima u okruženju, sankcijama, bombardovanjem i rušenjem Srbije, brzom i kusom privatizacijom, odnosno tranzicijom koja se otegla kao valjda nigde u svetu, uticala je i na privredu opštine Bačka Palanka. Često ekonomisti znaju da kažu kako je ova sredina sa oko 55.000 stanovnika u 14 naseljenih mesta, ipak nekako, za razliku od mnogih drugih sredina u Vojvodini i Srbiji, uspela da sačuva najznačajnije privredne kapacitete. Ono što je možda još važnije, kažu ovde, je činjenica da su nekada najuspešnije i najveće fabrike kupile poznate svetske kompanije.

I pored toga što je tranzicija daleko odmakla, mora se raditi više, jer na posao zvanično čeka blizu 6.000 ljudi, a dosta je mladih. Oni koji rade čekaju bolje zarade. Da bi se privukli strani i domaći investitori radi se na opremanju industrijskih zona, papirologija je svedena na minimum, a strani investitori koji su se ovde odmaćili hvale lokalnu samoupravu i ističu im je na ruci. Ali, bez novih fabrika ovde se ne može i to je prioritet nad prioritetima, vele u lokalnoj samoupravi.

Broj industrijskih radnika, ali i onih koji su radili u poljoprivrednim preduzećima, jeste smanjen, nestale su neke nekada velike i na jugoslovenskim i evropskim prostorima poznate fabrike, ali su došli strani priprednici, a sve je više i domaćih preduzetnika koji su svoja mala preveli u srednja, pa i velika preduzeća.

Nekadašnji „Sintelon“, veliki proizvođač podnih obloga prvi se našao na meti svetske konkurencije, pa ga je kupio francuski „Tarket“, mada za ovakve svetske kompanije i nije najbitnije gde im je sedište. Pivara u Čelarevu prešla je u „porodicu“ jednog od najvećih svetskih proizvođača piva, danski „Karlsberg“. Najveća fabrika pivskog slada u staroj Jugoslaviji – „Maltineks“, posluje u sastavu francuskog „Suflea“ najvećeg svetskog proizvođača osnovne sirovine u proizvodnji piva. „Kovis“, slovenaačka kompanija iz Jesenica ovde već godinama proizvodi delove za železničke vagone, koji se u celosti izvoze u EU, a ova fabrika širi proizvodnju i povećava broj zaposlenih.

U Gajdobri pet godina radi italijansko-ruska kompanija koja skoro kompletnu proizvodnju izvozi, zapošljava 400 radnika, a planira da za dve godine udvostruči proizvodnju i broj zaposlenih. U Mladenovo je stigao rumunski kapital i tamo godinama sa oko 100 zaposlenih radi fabrika za reciklažu PET ambalaže. Domaćim kapitalom u Gajdobri je izgrađena najmodernija fabrika u ovoj proizvodnji i zapošljava 50-tak radnika. Fabriku limarskih proizvoda „Jedinstvo“ kupio je svojevremeno biznismen iz Hrvatske, uspešno radi u sastavu kompanije „Sebastijan“. Tu je i par manjih firmi čiji su vlasnici strani biznismeni.

Lider među domaćim preduzetnicima, ali i u proizvodnji i zaradi, ne samo u Bačkoj Palanci, već i Vojvodini, Srbiji i okruženju je „Nektar“. Fabrike za preradu voća i povrća ima u tri države, izvozi širom Evrope, pa i na druge kontinente. U Gajdobri decenijama uspešno radi i izvozi domaća kompanija „Aling konel“, proizvodi elektroinstalacioni materijal i alate i zapošljava oko 200 radnika.

U Bačkoj Palanci kao domaća fabrika pročula se kompanija „Fruktus“ koja proizvodi čajeve i proširuje proizvodnju, zapošljava 100-tinak radnika i vodeća je u Srbiji. Tu su i dve fabrike koje proizvode tkz. džambo vreće i mnogo toga izvoze, a zapošljavaju oko 700 radnika. „Delta“ je postala lider u proizvodnji jabuka vrhunskog kvaliteta na oko 400 hektara sa sistemom kap po kap, protivgradnim mrežama, hladnjačama i velikim izvozom na rusko tržište….

„Dunavprevoz“ je, kažu stračnjaci, verovatno u Srbiji najbolje privatizovano preduzeće u oblasti javnog prevoza putnika, proširuje delatnost, sigurno posluje, ulaže u autobuse, objekte u Bačkoj Palanci, razvija turustičku delatnost i zapošljava preko 200 radnika. „Majevica“, poznata fabrika u proizvodnji poljoprivrednih mašina sa oko 150 radnika (nekada je imala deset puta više) još traži novog vlasnika posle nekoliko godina koliko je bila pod zaštitom države.

I pored toga što je tranzicija daleko odmakla, mora se raditi više, jer na posao zvanično čeka blizu 6.000 ljudi, a dosta je mladih. Oni koji rade čekaju bolje zarade. Da bi se privukli strani i domaći investitori radi se na opremanju industrijskih zona, papirologija je svedena na minimum, a strani investitori koji su se ovde odmaćili hvale lokalnu samoupravu i ističu im je na ruci. Ali, bez novih fabrika ovde se ne može i to je prioritet nad prioritetima, vele u lokalnoj samoupravi.

Spisak nestalih

U tranziciji je nestao „Merkur“ (gde je radilo 1.000 ljudi), nekada poznata fabrika koja je proizvodila tašne, kofere i drugu modnu galanteriju od kože i skaja. Nema više ni „Nopala“, velikog proizvođača elektroinstalacionog materijala, gde je radilo 800 radnika. Ugasila se fabrike trikotaže „Marina“ (nekada 800 radnika), propao AIK „Bačka Palanka“ (nekada 1.500 radnika“), Tekstilni kombinat „Dunav“ u Čelarevu (nekada 1.500 radnika), nestali su još neki pogoni manjih firmi…

Izvor: Dnevnik
Foto: Nenad Samardžija



PODELI
Prethodni tekstPanonija ubedljivija od Warriorsa u gradskom derbiju
Sledeći tekstSvim penzionerima po 6.000 dinara početkom decembra

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here