Zemlja koja je još uvek u srednjem veku

Poslednji komad evropskog tla kojim vlada istinska monarhija.

0
505
Zamak Vaduc iznad istoimenog grada. Foto: Wikimedia Commons/Michael Gredenberg

Kneževina Lihtenštajn je najbogatija zemlja na svetu kada se u obzir uzme nominalni BDP per kapita, ali je i dalje obavijena velom misterije. Nije članica Evropske unije i drži se mudro van svetske politike, retko se pominje u medijima iako je turistički centar, u vestima je na sreću njenih žitelja nikada nema, a njena vladarska porodica još uvek živi u zamku sagrađenom u XII veku.


Kneževina Lihtenštajn je tek jedna od dve svetske zemlje dvostruko okružene kopnom: ne samo što ona sama ne izlazi na more, nego ni zemlje koje je okružuju nemaju pristup morskoj obali (druga takva zemlja je Uzbekistan).

Okružen Švajcarskom i Austrijom, sa svega 37.000 stanovnika i stopom nezaposlenosti od beznačajnih 1,5 odsto, Lihteštajn je ustavna monarhija u kojoj knez i dalje ima vrlo visoka ovlašćenja, te država koja se na listi Ujedinjenih nacija nalazi na prvom mestu što se nominalnog BDP-a po glavi stanovnika tiče.

Na neki način se može reći da je ova zemlja poslednji „pravni“ ostatak Svetog rimskog carstva koje je nestalo pre dva veka.

Posledica je to činjenice da je car Karlo VI 1718. godine (istovremeno sa stvaranjem Kraljevine Srbije koja će opstati do 1739.) stvorio ovo kneževstvo u čast „svog vernog sluge, Antona Florijana fon Lihtenštajna“, spajajući teritorije Vaduca i Šelenberga koje je Kuća Lihtenštajn (inače poreklom iz Donje Austrije gde je prvobitno posedovala zamak po kome je i dobila ime) ranije kupila.

Muzej umetnosti Kneževine Lihtenštajn u Vaducu. Foto: Wikimedia Commons/Ruedi Walti

Time je Kneževina Lihtenštajn (što na nemačkom znači „svetli kamen“) od samog početka svog postojanja bila suverena članica Svetog rimskog carstva, u imperijalnoj neposrednosti, što znači da između kneza i cara nije postojao nijedan drugi vladar.

Tokom burnog XIX stoleća kneževstvo je uspelo da zadrži nezavisnost pod zaštitom Austrijskog carstva (bilo je sastavni deo Nemačke konfederacije pod palicom Habzburga, koja se raspala nakon Prusko-austrijskog rata koji su Prusi dobili), a kada je ono u formi Austrougarske nestalo koncem Velikog rata, povezalo se sa Švajcarskom, sa kojom je i danas u monetarnoj i carinskoj uniji.
Interesantno je to što je Kuća Lihtenštajn smatrala da je zbačeni austrougarski imperator Karl i dalje bio nosilac apstraktnog nasleđa Svetog rimskog carstva, pa se na neki način ona priča o ovom kneževstvu kao poslednjem ostatku te pseudoimperije potvrđuje.

Pored, naravno, činjenice da knez po ustavu ima veća ovlašćenja nego bilo koji drugi monarh u Evropi (čak i nakon reforme 2003. kojom je ustav iz 1929. godine zamenjen demokratskijim).
Kuća Lihtenštajn je, međutim, većinu svojih prihoda ubirala sa imanja i poseda u Austriji, Češkoj i Poljskoj. Ove tri države su Lihtenštajnovima oduzele sve nakon Drugog svetskog rata iako oni nisu sarađivali sa nacistima, te iako je Kneževina Lihtenštajn bila neutralna u tom sukobu.

Šumsko i poljoprivredno zemljište ukupne površine od 1.600 kvadratnih kilometara, uz veliki broj zamkova i palata, sada su predmet spora pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Međutim, i bez toga knez je Lihtenštajna šesti najbogatiji monarh na svetu sa procenjenim bogatstvom od pet milijardi dolara.

Zvanično sedište kneza Lihtenštajna je zamak Vaduc, koji se nalazi na visokoj steni iznad grada Vaduca, prestonice ove malene zemlje.

Pogled na grad Vaduc iz podnožja istoimenog zamka, Lihtenštajn. Foto: Wikimedia Commons/Zjtaylor

Zamak izgleda kao da je ispao iz srednjeg veka, što zapravo i jeste slučaj: najstariji delovi su donžon-kula (koja je najupečatljiviji deo zdanja) i delovi istočne strane, koji su podignuti su još u XII veku od strane ondašnjih vlasnika, grofova iz Kuće Verdenberg-Sargans. Iz srednjeg veka je verovatno i kapela Svete Ane.

Kuriozitet je to što zamak Vaduc nije otvoren za javnost i nemoguće ga je posetiti, pošto kneževska porodica i dalje živi u njemu. Da, dobro ste čuli: postoja vladarska porodica u Evropi koja još uvek obitava u srednjevekovnom zamku!
I to uprkos tome što je ova zemlja, budući alpska, centar turizma od kojeg pojedinačno ima najveći prihod (postoje i druge privredne grane u manjoj meri, ali pored turizma gro prihoda dolazi od ubiranja poreza koji su vrlo niski zbog čega Lihtenštajn spada u malu glupu zemalja koje imaju više registrovanih kompanija nego stanovnika; zapravo, nakon Drugog svetskog rata ova država je bila u užasnoj ekonomskoj situaciji, kneževi su morali da rasprodaju svoju pokretnu imovinu, a upravo su je niski porezi spasili).

Pored zamka Vaduc, postoje i drugi zamkovi u ovoj državici koji su u vlasništvu dinastije, ali samo jedan od njih je sačuvan netaknut. U pitanju je zamak Gutenberg na brdu iznad centra gradića Balcersa; ovaj zamak je otvoren za javnost i služi kao muzej.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here