Škorići obeležili „zlatnu svadbu“

Među gostima i Irac Andry O’ Neal

0
2339

Na dan venčanja 9. juna, Veselinka i Rade Škorić proslavili su u Mladenovu, pola veka zajedničkog života.


„Zlatna svadba“ obeležena je skromno, bez velike pompe u prisustvu dvadesetak gostiju koji su stigli sa različitih strana sveta. Među gostima, posebno mesto su imali, Radetov brat Jovo i njegov prijatelj Irac Andrry O’ Neal, koji su specijalno za ovu priliku stigli iz Engleske.

Rade i njegova supruga Veselinka, koju svi zovu Veska, rođena Jergić, upoznali su se na rođendanu Veskine kume Katice, krajem maja 1968. godine. Bila je to istinska ljubav – ljubav na prvi pogled, jer su se njih dvoje samo dve nedelje nakon upoznavanja, jedno drugom zakleli na ljubav do groba.

– Početak našeg zajedničkog života bio je zaista lep. Nakon venčanja živeli smo u Futogu kao podstanari, ali nam to nije ni malo smetalo da naše porodično gnezdo svijemo baš onako kako smo želeli. Godinu dana nakon venčanja rodila se ćerka Dragana, a dve godine kasnije i sin Dejan. Odmah nakon Dejanovog rođenja u avgustu 1971. godine smo iz Futoga doselili u Bođane, gde je Veska, inače živela pre udaje – prvi je reč uzeo Rade.

Nova stranica u životu porodice Škorić, počela je da se ispisuje 1973. godine kada su kupili stan u centru Bačke Palanke, pa su iz Bođana došli da žive u ovoj varoši.

– Kada smo doselili u Bačku Palanku, deca su bila veoma mala pa sam brigu o njima uglavnom vodila ja, s obzirom da je Rade zbog posla bio mnogo odsutan. Oboje naše dece bili su dobri đaci, tako da sa te strane nismo imali problema. Svako od njih je birao sebi put, a ja i suprug smo ih na tom putu samo podržali, kako bi na njemu istrajali. Ćerka je završila višu tehničku školu, a sin saobraćajni fakultet. Međutim, Radetu i meni je važnije od toga šta će završiti, bilo da od njih stvorimo prave ljude, što je svakako najteži „posao“ u životu svakog roditelja.

Nadam se da smo u tome uspeli, ali nije naše da o tome sudimo – nadovezala se Veska na priču svog supruga Radeta. Radeći različite poslove, Rade je ceo radni vek u trajanju od 40 godina, proveo u ATP „Vojvodina“.

Veliku podršku, kao i razumevanje tokom čestih odsustvovanja od kuće, imao je u supruzi. Veska je bila čvrst oslonac i temelj njihovog domaćinstva tokom proteklih godina, što je svakako jedan od razloga njihovog 50–godišnjeg zajedničkog života. Harmoničan i skladan brak, uz mnogo tolerancije i međusobnog uvažavanja istakli su Veska i Rade, recept su dugovečnosti svakog, pa i njihovog braka.

 

– U svakom pa i u našem braku bilo je trzavica, problema i poteškoća. Nastojali smo i najčešće uspevali, da ih zajedničkim snagama rešimo. Smatrali smo da je to pravi put da stalno idemo napred, što se na kraju pokazalo kao tačno. Iza nas je pedeset godina braka, koje su protekle kao jedan tren, verovatno zato što smo tokom svih ovih godina živeli skladno i lepo, tako da nam sada izgleda kao da smo se pre neki dan venčali. Za dug i uspešan brak veoma je važna i tolerantnost.

Popuštanja mora da bude u protivnom, bračna zajednica ili ne traje ovako dugo ili dolazi do razlaza supružnika. Uz sve to, mora da postoji i međusobno poverenje. Sumnja i neverica ne donose nikom dobro. Sve probleme smo rešavali i rešavamo dogovorom. Nas dvoje smo jedna veoma dobra kombinacija, jer se međusobno veoma dobro dopunjujemo.

Prepreka u našem braku nije bila ni naše veoma kratko poznavanje, pre odlaska kod matičara – istakli su Škorići.

Kao glava porodice, Rade je bio i ostao ličnost koju su ukućani uvažavali i respektovali, njegova reč se slušala, a i danas se sluša. Između ostalog i tu treba tražiti razloge, uspešnosti i dugog trajanja braka Veske i Radeta Škorića. Hendikep u njihovom zajedničkom životu, nije bila ni njihova mladost kada su stupili u brak. Rade je u bračnu zajednicu stupio sa 22, a Veska sa devetnaest godina.

Na obeležavanju „zlatne svadbe“ Škorićevih, iz Mančestera gde žive, stigli su specijalno za ovu priliku, Radetov brat Jovo i njegov prijatelj Irac Andry O’ Neal. Ircu se mnogo dopalo Mladenovo, a posebno srpski mentalitet, koji je kako je rekao veoma sličan Irskom. Na proslavi našla se jedna od dve unuke. Starija Marija rođena 2001. godine, zbog obaveza u školi je izostala, dok je dvanaestogodišnja Sofija bila prisutna.

Tako su Veska i Rade, svoju „zlatnu svadbu“ proveli u dobrom raspoloženju, u društvu onih koje vole, kao i onih koji ih vole. Tokom zajedničkog života Veska i Rade su se nekoliko puta selili i na kraju 2005. godine doselili su se u Mladenovo u porodičnu kuću Škorićevih, u Ulici Sime Šolaje broj 20, gde danas žive.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here