U životu slavimo samo one dane za koje su nam rekli da treba da se proslavljaju. Dane kada je neko rođen, kada je neko diplomirao, udao se, oženio, dobio posao.
Šta je sa svim ostalim danima? Tačnije šta je sa bukvalno svakim danom u jednoj godini? U svakom danu ima zapravo razloga za slavlje. Protrljajte te krmeljive okice i videćete!
Videćete da treba da slavimo i dane u kom neko je pustio zmaja, nasmejao se, vozio bicikl duže no obično, potrčao za autobusom, skuvao kafu, napravio kolač, pevao glasno omiljenu pesmu, pozdravio simpatiju, poslao vedar sms, namestio šator u dvorištu, popravio stolicu, ponovo pročitao neku od omiljenih knjiga, rekao nekom da će doći sutra popodne, napravio pitu od blata i pravio se da je jede zajedno sa onim najmlađim stanovnicima planete, kupio buket cveća u prolazu za onu maminu vazu, telefonirao da čuje dugo željeni glas, napisao pesmu, fotografisao omiljeno drvo na putu do posla, ispričao kasirki anegdotu dotičnog dana, nahranio golubove, mahao sa terase prolaznicima, savetovao nekog da kupi žutu jaknu, napravio sendvič nekom za usput, sedeo na klupi dok sunce je visoko na nebu, okitio jelku ipak malo ranije no treba, nalakirao nokte u boje duge, plesao dok svi u kafiću su stajali i pili svoja pića, pogurao auto nekoj ekipi sa benzinske, dobio nova invalidska kolica, još uvek može da obuče stare farmerice, pronašao je dugo traženi parfem, igrao se sa psom, otputovao na selo, okupao se u jezeru koje je u okolini, pogleda epizodu omiljene serije, jede s prijateljima rezance s makom.
Udišimo duboko vazduh svakog tog momenta! Tih naizgled malih, a zapravo tako velikih životnih senzacija. Bićemo zdraviji!
Slavimo život! Slavimo ove dane u kojima smo tu, u kojima su tu sa nama oni koji nas vole i koje volimo.
