Preporuke knjiga iz Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ (21)

0
203

Narodna biblioteka „Veljko Petrović“ iz Bačke Palanke u saradnji sa portalom BAP VESTI iz  bogate ponude svojim čitaocima preporučuje naslove knjiga. U rubrici Preporuke knjiga  svake nedelje predstavićemo po dva naslova Odeljenja za odrasle i Dečijeg odeljenja NB „Veljko Petrović“.

„Knjige su avioni, vozovi, putevi. Knjige su destinacija i putovanje u jednom. Knjige su dom.“ Ana Kvindlen

Preporuka Odeljenja odrasli

1. „Sonata za lošeg čoveka“, Aleksandar M. Gatalica

Sonata za lošeg čoveka je roman na koji se dugo čekalo: u njemu su uverljivio i potresno dočarane devedesete godine XX veka u Srbiji. Napokon!

Posle Velikog rata u kojem je oživeo doba od kojeg nas deli ceo jedan vek, Gatalica se uhvatio u koštac sa najbližom savremenošću i to je neodoljivo.

Godina je 2015. U njoj zatičemo gospodina Petrovića i povest jednog smutnog i opskurnog vremena. On je elitista, levičar, malapartista, desničar i revanšista u istom trenutku. Sam je, ali mizantropiju poznih godina boji novim i novim izgovorima, dobrim razlozima i neizbežnim odlukama od kojih nije mogao pobeći: on je samome sebi opravdanje i izgovor, u tome je njegova mera.

Budi se jednog jutra – na prvim stranicama romana – i ne vidi ništa čudno u tome što će, kao Sizif, i tog dana gurati svoj kamen uz uzbrdicu koju su mu, misli, odredili drugi.

Gospodin Petrović ne voli ljude, veruje da je okružen kukavicama, slabićima, netalentovanim piskaralima i pajacima istorije, dok je samo on u njihovom društvu izvrstan i otuda odabran da bude usamljen. Sin naše proslavljene mecosopranistkinje, samo u muzici pronalazi istinsko zadovoljstvo i mir.

Sve dok, uprkos svemu, na njegova vrata ne zakuca ljubav.
Sonata za lošeg coveka je roman u kojem je kreiran gotovo neverovatan junak – u njemu je sažeta čitava epoha. Aleksandar Gatalica još jednom pomera granice savremene srpske književnosti i iskusnom rukom vodi čitaoca u samo srce najmračnijih godina novije istorije Srbije.

2. „Pisma iz hladne zemlje“, Karolina Lamarš

Na oko, to je priča o susretu između mlade žene koja se posvećuje pisanju, i Aleksisa, mladića koji je postao invalid zbog ljubavi, koji je od bola napravio vlastito sredstvo saznavanja. Iza ovakve fabule, autorka pokreće brojna društvena pitanja današnjice- uloge porodice, odnosa oca i majke među sobom i prema detetu, zajednice koje grubim zakonima otežava život teško oštećenim osobama, pozicije umetnika. Iza svega kao da stoji umetnička senka slikarke Fride Kalo, njene ljubavi, odanosti, napuštenosti, simboličnih tema njenih dela, koje izviru iz bolnih činjenica ličnog života, kako same slikarke, tako i junaka ovog romana.

Preporuka Dečijeg odeljenja

1. „Tri čvora na trepavici“, Ljubivoje Ršumović

Tesla je iskreno verovao da je sve talente i sposobnosti nasledio od majke Georgine – Đuke.

Kad je postao svetski poznat naučnik, sećajući je se sa nežnošću, napisao je: „…Kad je već bila navršila šezdeset godina, prsti su joj bili još uvek tako elastični da je mogla da sveže tri čvora na trepavici…
U ovim pričama o detinjstvu i odrastanju krije se trag beskrajne ljudske mudrosti i umeća postojanja. Ova duhovita i visprena ispovest Ljubivoja Ršumovića o tome kako nas događaji u detinjstvu predodređuju obogatiće iskustvo svakog čitaoca.

Tri čvora na trepavici nisu samo sećanja velikog majstora pripovedanja i poznavaoca srpske baštine već i praznik jezika i pohvala traganju za poreklom.

2. „Čarobnica sa sprata niže“, Marćin Ščigjelski

Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru.
Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane!

I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnuto? I ima Prevrtljive Ljiljane, a one su ključ svih zagonetki.

Ima i nesnosnog komšiju koji svima pravi smicalice.
Povrh svega, na tavanu bakatine kuće živi dobrodušni duh jednog dečaka sa amnezijom.

Njemu Maja mora da pomogne!

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here