Miloš Vuković: Jedan prst ne može da podigne teret koliki može cela šaka

Intervju

0
841
Foto: Agrosaveti

BAČ: Kada se na teritoriji za koju oduvek važi pravilo da može da hrani pola Evrope, bavite poljoprivredom, mnogi smatraju da imate najhumaniji posao na svetu.


Da li će Vojvodina uspeti da odbrani trend plodne žitnice ili će jednom zuvek poneti titulu softverske regije razgovarali smo sa predstavnicima Zemljoradničke zadruge „ZADRUGAR“ Bač. O ratarskoj proizvodnji nekada i sada, novim tehnologijama, Srbiji kao novoj Sloveniji, ali i timskom radu te zasadama trešnje govorio je direktor ZZ „ZADRUGAR“ Bač, gospodin Miloš Vuković.

 

Zemljoradnička zadruga „ZADRUGAR“ je ovogodišnji dobitnik Nagrade Opštine Bač, koja Vam je dodeljena 22. oktobra na svečanoj akademiji održanoj povodom obeležavanja Dana oslobođenja Bača. Kako ste se osećali tada i da li je sada Vaša slika konačno dobila ram?

Miloš Vuković

Moj otac je oduvek sanjao Oktobarsku nagradu. U trenucima kada sam je primao, pomislio sam na njega i osetio neverovatan ponos. Dobitnik sam više republičih i pokrajinskih priznanja iz različitih oblasti, ali ovo lokalno, bačko, mene je najviše obradovalo. Kada vas prepozna i nagradi zajednica u kojoj ste rođeni, proveli ceo svoj radni vek, onda znate da ste učinili nešto u svom životu. ZZ „Zadrugar“ ima odličan tim zaposlenih koji deluje kao sat. Lojalnost naših zadrugara i kooperanata je nešto što se retko viđa na ovim prostorima. Održavati tu pozitivnu energiju, evo već dugi niz godina, nije nimalo lak zadatak.

Bavite se delatnošću koja je čini se, s obzirom na prirodne potencijale i geografsko okruženje oduvek bila najisplativija. Kakve su prognoze za budućnost, s obzirom da različita istraživanja pokazuju trend po kojem će Vojvodina postati softverska regija, a ne žitnica koja može da hrani pola Evrope?

Poljoprivreda nekad, za vreme naših očeva i deda i poljoprivreda danas, nemaju baš mnogo sličnosti. Poljoprivreda budućnosti neće imati nikakve sličnosti sa ovom danas. Nove tehnologije, razvoj svetskog tržišta, osvajanje novih prostranstava za poljoprivrednu proizvodnju; zaustavljanje progresije rasta čovečanstva u tolikom obimu kao što je to bilo u proteklom veku su činjenice koje će opredeliti da se sve manje ljudi bavi poljoprivrednom i da direktno ili indirektno žive od nje. Vojvodina kao regija u svakom slučaju, sa vrednim i inteligentnim stanovništvom ima budućnost. I to ne samo kao softverska, nego i turistička, industrijska regija, prepuna voćnjaka, vinograda i šuma. Vidim je kao Sloveniju danas, koja je poglašena za najlepšu i najvredniju zemlju Evrope.

 

Na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ste 2011. dobili priznanje za drugu najbolju zadrugu u Vojvodini, a takođe ste i nosilac nagrade Kapetan Miša Anastasijević. Šta su osnove na kojima zasnivate Vaše poslovanje, s obzirom da i stručna javnost prepoznaje kvalitet, a nagrade ne izostaju?

ZZ „Zadrugar“ Bač je ne druga najbolja zadruga u Vojvodini, nego odgovorno tvrdim, najbolja. Kada stvorite tim ljudi koji izgaraju na svojim poslovima i sa takvim timom ostvarite sinergiju sa kooperantima, izgradite međusobno poverenje i odnos zasnovan na ostvarenju koristi za sve strane, uspeh je zagarantovan. Ispunjena obećanja, borba za interes svakog poljoprivrednika je ono što bačku zadrugu čini prepoznatljivom u celoj Srbiji. „Zadrugar“ je možda i jedina firma kojoj banke uplaćuju sredstva i pre potpisivanja ugovora. To sve govori.

Na ukupnoj površini od tri hektra, ste ove godine zahvaljujući sredstvima koja ste dobili iz kabineta ministra bez portfelja, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, zasadili ukupno 5.700 stabala trešanja. Koliko je Vojvodina plodno tle za rast ove kulture i kada očekujete prve prinose?

Južna i Zapadna Bačka su određeni kao region na kome se potenciraju zasadi trešnje. Ako se pozabavimo i proizvodnjom sadnog materijala, možemo u ne tako dalekoj budućnosti prestići i Italiju, najvećeg svetskog proizvođača ploda trešnje, kao i sadnog materijala. Zbog čega mislim da je proizvodnja sadnog materijala bitan segment u razvoju proizvodnje trešnje, pa i svake druge voćarske kulture? Osvojili smo proizvodnju protivgradnih mreža, polako osvajamo i proizvodnju sistema za navodnjavanje. Da bismo cenom na svetskom tržištu mogli da pariramo konkurenciji, preko je potrebno proizvoditi i kvalitetan sadni materijal. Sada ga uvozimo, plaćamo skupo i to podiže cenu našeg konačnog proizvoda.Vojvodina ima plodno tle i pogodnu klimu za proizvodnju skoro svih biljnih kultura. Kada odete u Italiju, Španiju ili Izrael i vidite šta oni rade na kamenu i pesku, plače vam se, koliko mi ne znamo da iskoristimo ono što nam je Bog dao. Prve ozbiljnije prinose očekujemo 2021. godine.

Godinama uspešno poslujete i kao zadruga ste preživeli razna turbulentna vremena. Koja je formula uspeha i šta biste savetovali mladim poljoprivrednicima, koji danas u Baču, kreću u biznis koji se zove ratarska proizvodnja?

Kao što samo već rekao, timski rad, briga za svakog pojedinca, poverenje, predanost poslu, dobra organizacija i vizija su formula svakog uspeha, u bilo kom poslu.Edukacija mladih poljoprivrednika je osnov razvoja i poljoprivrede i sela. Stručnost predavača koji imaju znanje i sposobnost da to znanje prenesu mladim ljudima je veoma dobar način da oni koji znanje primaju ne troše vreme uzalud. Osvajanje novih tehnologija, pravilna percepcija stvarnosti i okruženja je nešto što mladi poljoprivrednik ne može da ponese iz kuće, jer je razvoj poljoprivrede ubrzan i ne može se raditi „kao što je babo radio“. Uz to, udruživanje poljoprivrednika je možda i najbitnije. Udruženi lakše podnose i savladavaju probleme, finansijska dobit je veća. Jedan prst ne može podići teret koliki može cela šaka.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here