Veruje se da se večeras otvaraju nebesa i da se svaka želja može ispuniti. Prema predanju, tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju, koja mora biti jasno definisana.
Pravoslavni vernici 19. januara proslavljaju Bogojavljenje kao jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, pa shodno tome, razvili su se mnogi narodni običaji vezani kako za sam taj dan, tako i za noć uoči Bogojavljenja.
Veruje se da se u ponoć otvaraju nebesa i da se svaka želja može ispuniti, tako da tačno u ponoć, prema predanju treba pogledati u nebo i zamisliti želju. Želja, kakva god da je mora biti jasna.
Običaj je da neudate devojke veče pred Bogojavljenje stave ogledalce ispod jastuka, jer se veruje da će tako sanjati mladića za koga će se udati.
Običaj je negde da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ako, recimo, taj dan bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, a vedro vreme najavljuje sušnu godinu.
U nekim krajevima je običaj da na Bogojavljensko jutro mlade devojke odlaze do netaknutog izvora vode, bace u njega nekoliko zrna pšenice ili neke druge žitarice i kažu:
„Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“. Zatim zahvataju vodu i nose je svojim ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode preko sekire, jer se veruje da će se na taj način izbeći svađa među njima.
Bogojavljenje je praznik ustanovljen u spomen na Hristovo krštenje na reci Jordan.
Kada je napunio 30 godina, Isus je došao na reku Jordan kako bi ga krstio sveti Jovan Preteča, koji je pripremao ljude za dolazak Mesijin i krštavao one koji su se pokajali na obalama Jordana.
