Milan Radumilović je pčelarstvo zavoleo još pre šezdeset godina, danas ima 81 i oko 90 košnica. Najveće mu je zadovoljstvo što je nakon dugogodišnjeg druženja sa pčelama danas zdrav i vitalan, što uživa u svakom trenutku provedenom u prirodi i što su mnogi veliki pčelari godinama učili od njega, piše portal „Agroklub“.
Gotovo šezdeset godina Milan Radumilović iz Mladenova bavi se pčelarstvom. Počeo je sa nekoliko košnica, bilo je godina kada je imao preko 150 jakih društava, a sada u Bačkoj šumi nedaleko od sela njegov pčelinjak broji oko 90 košnica. Sa toliko godina života i tako dugom druženju sa pčelama Milan Radumilović je jedan od najstarijih pčelara u bačkopalanačkoj opštini.
Iako je zašao u devetu deceniju života ima ogromnu volju za pčelarstvom. Zdravlje ga, kako kaže, dobro služi te stigne da obiđe i prekontroliše usev soje i kukruza koje sije na površini od dva hektara. Mali voćnjak u dvorištu kuće u kome sada dozrevaju kajsije i šljive je uvijek uredan i lep, rod je dobar te već danima zajedno sa suprugom prikuplja voće za rakiju. Ipak njegov najdraži posao je u pčelinjaku.
„Dok sam bio mlad bavio sam se fudbalom i uvek sam podržavao zdrav način života, zato sam se na prvi pogled pre mnogo godina zaljubio u pčelarstvo,“ započinje svoju životno-pčelarsku priču ovaj vrsni pčelar.
[wonderplugin_slider id=136]
Kaže da je od trenutka kada je nabavio par košnica shvatio šta je smisao pčelarstva, zavolio pčele i taj način života i rada koje one zahtevaju. „Kada čovek shvati da mu pčele mogu pružiti mnogo više od kante meda postaje pravi pčelar koji počinje da živi u skladu sa prirodom. Iako imam 81 godinu ja bez košnica i pčela sada ne bih mogao,“ kaže Radumilović čija svaka reč potvrđuje njegovo ogromno pčelarsko i životno iskustvo.
Odmor i uživanje u pčelinjaku
On napominje kako je u pčelinjaku svakodnevno najčešče od jutra do večeri održavajući pčelinja društva uživa u miru i lepoti koju samo priroda može da pruži, a pčelar sebi da priušti. Pčelarstvu je poklonio godine, a ono je njemu uzvratilo dobrim zdravljem i velikim zadovoljstvom. Zato je nakon svakog vrcanja zadovoljan, ne bavi se preračunavanjem i nikada ne stavlja akcenat na zaradu te mu je uvek velika i draga svaka kapljica meda koje pčele donesu.
„Znam da ima vrsnih pčelara koji znaju da poštuju savršenu organizaciju i rad društava u košnicama, ali mi je jako žao kada vidim da pojedinci ulaze u ovaj posao isključivo zbog interesa i ne primećuju lepotu biljnog i životinjskog sveta koji nas okružuje. Pčele su uvek na livadi u šumi u zelenilu i pčelar je uvek sa njim, a radeći oko njih on se rekreira, odmara i psihički i fizički. Iako gazim devetu deceniju nikada ne idem kod doktora, ne pijem lekove, ja sam zdrav čovek“, kaže ovaj vremešni pčelar.
Pomagao mnogim pčelarima
Radumilović prateći paše uvek ima nekoliko vrsta meda, počev od bagremovog, livadskog, suncokretovog, ali uvek naglašava kako je kašika bilo kog meda dragocena u ishrani čoveka, ali pod uslovom da je med pravi i da je potekao pravo iz prirode.
Kako nam je rekao, nikada se nije opterećivao prodajom, a uvek je svu količinu meda prodao na kućnom pragu.
„Svima pričam o značaju pčelarstva za čovečanstvo, kao i o značaju meda u našoj ishrani, svaki pčelar o ovoj temi može da priča satima, jer je to jedna divna oblast. Zato sam u ovoj sredini stekao poverenje tako da med iz mog pčelinjaka sam nađe put ka kupcima. Osim toga, pomagao sam mnogim pčelarima, moje iskustvo i znanje pogotovo početnicima je puno značilo. Poklanjao sam im opremu, košnice, društva, matice,“ kaže Radumilović.
Pčelarstvo je delatnost koja podrazumeva neprestano učenje
Kako napominje ovaj pčelar, mladi ljudi koji žele da se bave pčelarstvom treba da znaju da ova delatnost podrazumeva neprestano učenje i edukaciju te i on nakon tolikih godina provedenih među košnicama i danas uči i usavršava svoje znanje, ali ga i dalje rado deli sa drugim pčelarima pogotovo početnicima.
„Video sam mnogo mladih ljudi koji hoće da se bave pčelarstvom radi profita, razumem ja to, nemaju posao i hteli bi od toga da žive. Ono što im ja na osnovu mog šest decenija dugog iskustva mogu reći je to da je pčelarstvo, bilo da se posmatra kao hobi ili posao, zahteva koliko ulaganja toliko i posvećenosti i neprekidnog učenja, ali i strpljenja.“
[wonderplugin_slider id=174]
Formiranje pčelinjaka je, kaže, dug proces. Sa pčelama se može lepo živeti, ali se mora mnogo raditi. Mladi pčelari, navodi on, treba da počnu sa manjim brojem košnica, polako uče i da budu svesni da ovaj posao, između ostalog, zavisi od klimatskih promena koje su poslednjih godina veoma izražene.
Zato na pitanje kakva je bila bagremova paša, uz osmeh kaže da će sledeća biti bolja te da se polako priprema za naredni posao jer je ovih dana suncokret intenzivno cvetao i medio.
