Uvođenjem kovid propusnica, mnogi ugostitelji redukovali su radno vreme, pa tako rade sada do 20 časova. Jedni kažu da ne žele da dele goste na vakcinisane i nevakcinisane, drugi kažu da ne žele da proveravaju propusnice, jer to nije zakonom regulisano, treći se prilagođavaju prvima, četvrtima drugima i tako dalje.
Pre pandemije se izlazilo od 22 sata, pa do ranih jutarnjih sati se pevalo i igralo u kafićima i diskotekama. Mladi i stari, svi zajedno. Uglađeni i namirisani, prolazili su bačkopalanačkim ulicama idući od kafića do kafića u večernjim satima. Mogao se čuti smeh, a i poneka svađa između zaljubljenih.
Na putevima su cirkulisala taksi vozila, imali su posla „pune ruke“. Kad ih pozoveš, kažu „Za tri minuta“, a stigne posle dvadeset. Ko dočeka – dočeka. Neko sedne i u prvi slobodan taksi koji naiđe.
Dvadesetak godina pre pandemije, nije ni bilo taksi vozila po gradu. Išlo se peške u izlazak i leti i zimi. Nikome nije bilo teško, ni ovima sa Sinaja, ni ovima iz Kaloša niti onima iz Dunavske ulice.
Nije bilo ni vibera, ni socijalnih mreža, pa nisi znao šta je ko obukao to veče, ako ga nisi video u izlasku. Sem, ako ti nije neko ispričao sutradan ujutru na kafi. Nisi znao ni šta ti je drugar jeo juče u restoranu, jer nije bilo ni kamere na telefonu. Morao si da se vidiš sa njim da biste se ispričali. Ljudi su se družili.
Pedeset godina pre pandemije, pričao mi tata, glavni izlazak bio je u „Turist“. Nisi morao nikoga da zoveš da pitaš gde će biti, samo se spremiš i ideš tamo. Nije bilo toliko bitno čak ni šta si obukao, ni čiji si sin, ni kojim kolima si došao. Inače, moj tata je imao prvi apenac u gradu, ako ne prvi, onda među prvima. Pričao mi stric da su jedva čekali da dođe sa posla da ih provoza po gradu. I to bez kacige, na jednom apencu njih trojica. Živelo se.
U to vreme je bio i „korzo“ u centru. Tu su se rodile mnoge ljubavi i to na prvi pogled. Izlazilo se ranije, odmah posle večere, da se prošetaš i da budeš viđen. Kaže mama imala je izlazak do 22 časa. Ne znam kako i kojom brzinom je stigla da se vrati u Novu Gajdobru do 22 sata. Možda je tata vozio apencom.
2021. godina, došlo opet vreme korza. Stariji sve više šetaju, jer je dobro za zdravlje, ne žele da se uvlače u zadimljene lokale. Sve više vode računa o zdravlju. Mladi ili izlaze ili ne izlaze. Ako su vakcinisani, odu i posle 20 časova, ali kažu slabo ima mladih po kafićima. Nema zabave. Ponegde se organizuju privatne žurke, ali tajno, kao krsna slava u doba komunizma. Mladi se sve više opredeljuju za šetnju sa društvom po centru, svrate na neku brzu hranu, sede malo na klupama, po igralištima i „džada“. Slabo ko od omladine ima para za restorane. Pucaju uslužni biznisi, ali ponovo radi korzo.
