Na parkingu Stambenog bloka „Partizan“ u centru Palanke, lako je uočiti „varburg” vlasništvo poznatog ovdašnjeg advokata Blagoja Vukonjanskog, a pored čuvene limuzine iz vremena DDR parkirana je kragujevačka „florida”, vlasništvo iste porodice.
BAČKA PALANKA: Nije reč o oldtajmerima za paradu, već o automobilima koji svoje vlasnike još nigde nisu ostavili na drumu.
„Ni sam ne znam koliko me je do sada ljudi pitalo, zvalo telefonom i tražilo da im prodam varburg“, kaže Vukonjanski koji je davno došao u Bačku Palanku i započeo advokaturu.
„Kupio sam ga 1989. godine, sasvim slučajno i to na ubeđivanje drugara taksiste“, priseća se naš sagovornik.
Kako je dalje kazao, jedna firma u Zagrebu bila mu je dužna dosta novca, a kao kompenzaciju punuđeno mu je da preuzme četiri varburga.
„Nisam znao šta ću da radim sa tolikim automobilima, ali sam na kraju ipak pristao da uzmem jedan i nisam se pokajao. Da sam znao šta će se posle dešavati, a desilo se da se bivša država raspala i da sam ostao bez preostala tri automobila, a novac nikada nisam dobio, uzeo bih sva četiri“, kaže Vukonjanski.
Blagoje kaže da je ranije vozio „renoa“ i da mu nikada nije padalo na pamet da kupi nešto poput limuzine koja se svojevremeno proizvodila u istočnoj Nemačkoj poput takođe legendarnog „trabanta“. Sada, veli da se nije pokajao.
„Pre skoro tri decenije, sećam se, ovaj moj varburg koštao je 71.200 ondašnjih dinara, a to vam je u to vreme bilo oko 6.500 bivših nemačkih maraka. U njemu je motor od 1300 kubika sa 50 kilovata, motor je benzinski i danas u proseku sa gradskom vožnjom troši oko osam litara na 100 kilometara. Oni koji nisu u toku kada je reč o istoriji automobilizma čude se da moja limuzina ima benzinski motor“, priča naš sagovornik.
Kako dodaje, kada se Nemačka ujedinila u „varburg“ je ugrađivan golfov motor, ceo auto je spušten, osavremenjen.
„Do sada sam prešao sigurno preko milion kilometara, a u autu je već treći motor. I danas, bez većih problema za njega mogu da kupim nove rezervne delove. Na primer, sada mi treba termostat, a sve delove naručujem u Novom Sadu“, zaključuje Vukonjanski.
Blagoje kaže da njegovi automobili nikada nisu bili garažarani, a pored „varburga“ na parkingu je „florida“ koju je kupio 2004. godine, ali nju koristi drugi deo porodice.
Za njegov auto stručnjaci kažu da može da ponese tereta kao mali kamion, da su ga nekada najviše koristili poljoprivrednici posebno u karavan verziji, da su ga konstruktori svojevremeno smatrali i za turističko vozilo…
„Može se svašta o njemu pričati i pisati, neki se i šegače, ali ja znam da su njemu, pored ostalih, zahvalne mnoge moje komšije u vikend naselju pored Dunava kod Čelareva“, dodaje Vukonjanski.
„U tom naselju, ispred nasipa, jedan deo puta nije asfaltiran, pa kada dođe vreme kiša i blata moj auto sa prednjom vučom izvlačio je skoro sve luksuzne automobile, prenosio ljude i stvari do asfalta“.
„Dok budem mogao da vozim, ali i posle ne verujem da ću ga prodati, jer on možda po nekim osobinama jeste oldtajmer, ali koji još uvek ide po svim vrstama puteva što je meni u sedmoj deceniji života dovoljno“, najavio je Vukonjanski.
