Услед догађаја који се задесио на реци Дунав, на граници са Хрватском, у Бачкој Паланци, где је дошло до еколошког акцидента односно потопа барже са хиљду тона вештачког ђубрива испред Академског центра заштите животне средине, докторанд заштите животне средине Вања Петковић изјавила је:
„Ова количина вештачког ђубрива може бити проблематична за овај локалитет, међутим док се не одраде све потребне анализе не можемо тачно да знамо колики ће бити негативан утицај на речни екосистем.
Оно што можемо да знамо јесте да, макронутријенти који се налазе у вештачком ђубриву, азот, фосфор и калијум, у великој количину могу да изазову последице, нпр. велика количина азота утиче на раст токсичних алги, ова појава назива се и цветање алги а оно директно смањује кисеоник, и директно утиче на биљни свет, фосфор доводи до повећаног бујања биљног света у водама што смањује продирање сунчевих зрака, њих разрађују аеробне бактерије које троше кисеоник и самим тим исто долази до смањења кисеоника. Такође присуство амонијака првенствено може да утиче на рибе и друге водене животње.
Али Дунав је велика проточна река и ова количина вештачког ђубрива може великом брзином да се разложи, разводни и самим тим смањи ширење негативног утицаја. Проблеми могу бити на одређеним локалитетима, зато је потребна анализа која би тачно одредила методе које ће се користити да се негативан утицај смањи. Неке од метода јесте филтрација и таложење, уз специјалозоване филтере и и построњена могу да се задрже честице ђубрива из воде, постављају се дуж тока реке, фиторемедијација, приликом које се постављају биљке које ефикасно апсорбују и акумулирају ђубрива из воде, постављају се дуж обале или у води, оксидација помоћу аерације воде, увођење ваздуха у воду да се разради ђубриво и наравно контрола извора загађења, односно елиминација колико је то могуће. У овом случају јако је важно да су надлежне службе одмах одреаговале и да су на терену и да ће се преузети адекватне мере“.
