Мањак радника, Бачкопаланачки сезонци све чешће у Хрватској

Наталитет, миграције у иностранство и веће градове пустоше мање општине ...

1761

Ниска стопа наталитета, висока морталитета, миграције у иностранство, Нови Сад, Београд и остале веће градове, довели су до мањка радне снаге у општини Бачка Паланка, али и осталим општинама у Србији осим већих центара. 

Немали број наших грађана, а посебно они који живе у околини Бачке Паланке, све чешће раде у Хрватској, као сезонски радници. У суседство углавном иду лети, када је сезона бербе јабука и грожђа, а како кажу – за дневницу могу да добијају око 4.000 динара, али им „послодавац” плаћа и за утрошено гориво, у износу од 10 евра, јер ипак треба да пређу границу са Хрватском. То одговара и тамошњим власницима парцела који иначе кубуре са радном снагом, а и нашим радницима, посебно пензионерима, који сматрају да су боље плаћени за сезонски хонорарни рад тамо него што би у Србији били да обављају исти посао.

Да би задржали постојећи, а пре свега искусни кадар, овдашњи послодавци из сектора угоститељства принуђени су да се буквално боре за кандидате за посао, нудећи им боље услове рада и веће зараде, приближне онима које радници могу да остваре у суседним земљама. Примера ради, плате конобара на приморју крећу око 1.500 евра месечно. Хотелијерство и угоститељство заиста сви све више посматрају као послове за сезонски вид зараде, али за њима не заостају ни послови у грађевинарству и пољопривреди.

Ипак, неретко се догађа и да из различитих крајева Хрватске, а у последње време и из целог света, долазе сезонски радници у Србију. Сигурна примања и смештај од пресудне су им важности приликом одабира сезонског посла. Истраживања показују да им је висина плате тек на трећем месту по важности. Највеће предности сезонског посла, сем зараде, виде у стицању нових знања и вештина и упознавању нових људи.

С друге стране, највеће мане рада у сезони проналазе у готово ограниченом трајању, дугим радним данима, неадекватном смештају, прениској плати и одвојености од породице. Кад је реч о плати у просеку, очекивана месечна нето плата за сезонски посао износи 1.307 евра нето, што је шест одсто више у односу на лане. Конобари у просеку очекују месечно око 1.408 евра, кувари би за свој рад хтели минимално 1.482 евра, собари месечно у просеку очекују минимално 1.145 евра, рецепционари сматрају да би за свој рад требало да добију минимално 1.259 евра, а продавци у просеку очекују плату од 1.105 евра…

Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању сезонских радника по овим уговорима не води. С друге стране, од почетка ове године, према подацима НАЛЕД-а, посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у пољопривреди, у Србији је пријављен 8.921 сезонац. Од тог броја, ангажована су 82 страна радника, али се очекује раст током летње сезоне.

– У току 2023. године било их је пријављено 33.258 сезонских радника, од којих су 1.091 били странци. Ти страни радници ангажовани путем портала најчешће долазе из Египта, Узбекистана и Индије – истичу у НАЛЕД-у.

Такав систем иначе функционише кроз онлајн платформу за поједностављену регистрацију радника www.sezonskiradnici.gov.rs. Примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почела је пре неколико година, а како истичу у НАЛЕД-у, предности увођења е-система су бројни. Радници имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца).

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here