Полојска шума у Бачкој Паланци, за коју су активисти мислили да је одбрањена, поново је предмет сече.
У суботу, 17.12, радници „Војводинашуме“ појавили су се са тестерама и механизацијом и посекли, како тврде активисти, шездесетак стабала. Дан пре тога, у Скупштини општине Бачка Паланка одржана је седница на којој је усвојен финални извештај Радне групе за анализу постојећег стања и праћења процеса газдовања и обнове шуме на подручју Бачке Паланке.
Активисти који се од краја 2020, односно почетка 2021. године, боре за очување ове храстове шуме мислили су да је усвајањем поменутог извештаја стављена тачка на планирану сечу, док у „Војводинашуме“ тврде да је управо сеча једини начин обнове, те да активисти шире лажи и пропаганду.
Шта се десило са радном групом која је сматрана примером сарадње институција и еколошких активиста и какве то последице има по шуму, питали смо обе стране.
Станковић: Радна група је била замајавање, они су на кварно секли шуму
Сташа Станковић из Удружења „Аквила“ чији су чланови пре две године телима бранили ову шуму за 021.рс каже да се испоставило да је Радна група била само „замајавање“, као и да би Општина, да је имала добру вољу, већ послала захтев вишим институцијама да се шума заштити.
„За време трајања радне групе ми смо прво од саме општине Бачка Паланка тражили да упути иницијативу и Покрајинском заводу и Јавном предузећу ‘Војводинашуме’ да се прво промене шумске основе и ми смо тражили да се процес заштите спроведе и на Полојску шуму и да се посматра као заштићемо станиште или као споменик природе. С обзиром на то да је Полојска шума дефинисана као шума од производне функције, то је шума производног карактера која се користи за производну грађу. Општина је нама на ово рекла да нема потребе да упућују тај јавни захтев, већ ће се све то регулисати кроз радну групу и онда ће они те финалне закључке послати Министарству и не знам коме све“, каже Станковић за 021.рс.
Истиче и да је ЈП „Војводинашуме“ имало обавезу да обавештава грађане о свакој радњи по питању шумских радова и да, у почетку, јесу добијали обавештења.
„Они су у последње време престали да нас обавештавају, а ово су секли у суботу када им је иначе нерадни дан. Дакле, они су на кварно ишли и секли шуму. Ми сумњамо да су они секли и пре тога, док је пут још био затворен не би ли правно испунили оне услове које су имали до 2023. године“, оцењује Станковић за 021.рс.
Како наводи, то је са шумарске тачке гледишта представљено као начин обнављања храстових шума. Међутим, циљ саме Радне групе био је управо промена начина управљања и измена шумских основа, „јер се у пракси показало да то и није баш одрживо у погледу заштите природе“.
„Поента је да је Полојска шума обухваћена Еколошком мрежом и требало би да се третира као једна од локација у Бачкој Паланци од кључног значаја за гнежђење кључних врста птица, станиште сапроксилних инсеката, и слично, дакле једна оаза очуваног биодиверзитета (управо због постајања зрелих и презрелих стабала која су дом заштићеним и строго заштићеним дивљим врстама), а између осталог, и место рекреације, културног и естетског доживљаја боравка у природи, у преводу симбол борбе за последње фрагменте аутохтоних плавних шума у нашој општини“, наглашава Станковић.
Подсећа да је главни догађај који је претходио формирању Радне групе, народна иницијатива покренута још у марту 2021. године, која се односила на забрану сече аутохтоних врста на подручју Парка природе „Тиквара“ и приобаљу Дунава, као и обавези обнове посечених шума аутхотоним врстама дрвећа. Народна иницијатива је званично усвојена на седници Општине истог месеца. Након тога општина покреће причу о формирању Радне групе.
Горан Јатић, председник удружења „Аквила“, био је међу онима који су се највише залагали за учествовање у Радној групи, јер је, како каже за 021.рс, сматрао да су имали јединствену могућност да ураде нешто позитивно, кроз институције и у сарадњи са струком.
„Сматрао сам да је то једини пут да бисмо показали неко ново лице Србије, трезвено и нормално размишљање. Неки други су сумњали да се институцијама не може веровати. То се на крају показало као тачно“, истиче.
Војводинашуме: Удружења спроводе пропаганду и обману, сеча неопходна за обнову
Из Јавног предузећа за 021.рс кажу да нема разлога за неповерење у институције, јер је поменута радна група, према саставу и структури врло кредибилна.
„Већина независних стручњака је гласала за обнову шуме вештачким путем, као једини начин. Представници ‘Аквиле’ су после те седнице своје биологе повукли из радне групе и дошли сами у својству њихових заменика настављајући своју пропаганду. То говори све о њиховим недобронамерним потезима и занемаривању струке“, поручује у писаном одговору за 021.рс Марко Маринковић, извршни директор за шумарство, екологију и развој у ЈП „Војводинашуме“ и члан Радне групе.
Коментар на, како каже, „обмане и пропаганду коју спроводе удружења“, Маринковић нема, али ипак додаје да су они ти који занемарују струку.
„Требало нам је две године стрпљивог рада да то и докажемо. ЈП ‘Војводинашуме’ је све радило по закону и у складу са правилима струке. Комуникација са свима је била отворена и благовремена. Проблем је јер су резултати рада Радне групе другачији од њихових ставова. Занемарују струку и то је њихов проблем“, објашњава Маринковић.
Са активистима се слаже у чињеници да је храстова шума темељна вредност свих врста – „уколико не буде храста, неће ни њих бити“. Ипак, он тврди да храста без вештачке обнове неће бити.
„Дакле, уколико не будемо обновили храст, у будућности ће доћи до негативне сукцесије врста (природна селекција где инвазивне врсте доминирају у односу на храст). Завод за заштиту природе је прописао услове у односу на заштићене врсте. Такође, дали смо нове предлоге за будуће радове. Али обнова је неопходна“, закључује Маринковић.
Шта пише у извештају Радне групе?
Како се наводи у извештају, у који је 021.рс имао увид, „закључено је да је потребно приступити вештачкој обнови ових површина, али не извођењем чисте сече на целој површини, него сукцесивно, део по део“.
Процењено је да би се оваква обнова обављала у више фаза, при чему би се у првој фази обнављала једна трећина укупне површине, односно око три хектара.
Иако се у извештају наводи да би се шума обнављала садњом садница, садњи би, према методологији „Војводинашуме“, претходила сеча. Наводи се да је овакав приступ обнови у складу са садашњом наменом шуме – производна функција.
„У закључцима је констатовано да обнова природним путем на конкретном локалитету није могућа, првенствено због тога што се не може очекивати значајнији урод жира с обзиром на здравствено и физиолошко стање састојине“, пише у извештају, из чега следи и тврдња да је ЈП „Војводинашуме“ поступало по закону и у складу са ФСЦ стандардом.
На ову ставку додат је и коментар удружења „Аквила“ које сматра да ФСЦ стандард промовише управљање шумама првенствено из економске перспективе комерцијалног шумарства и да се приликом управљања шумским подручјима морају узети у обзир и други значајни фактори.
Међу објављеним закључцима извештаја наводи се и да постојећа пракса у одређеним случајевима доводи до страдања и нарушавања популација строго заштићених врста биљака, животиња и гљива. Радна група је зато предложила да се унапреде истраживања биодиверзитета и да се унапреди постојећи мониторинг.
Закључује се, ипак, да је предвиђени начин обнове Полојске шуме у складу са принципима газдовања шумама блиског природи.
Предвиђено је да се овај извештај проследи управним органима надлежним за доношење прописа како би се решила међусекторска неусклађеност прописа који дефинишу заштиту станишта и управљање шумама. Иницира се и да се постојеће методе и начин обнове шума усагласе са вишенаменским функцијама, али и активно учешће локалне заједнице.
Чланови Радне групе испред удружења „Аквила“, с друге стране, траже покретање инцијативе за промену планске документације како би се забранила сеча шуме.
„Неопходно је покренути иницијативу за покретање поступка заштите наведеног подручја као заштићеног станишта или споменика природе, у складу са Законом о заштити природе, а на основу доступних и релевантних података о биодиверзитету“, наводи се у предлозима „Аквиле“.
Шта је Полојска шума и зашто је удружењима важна?
Предмет расправе шумара и еколошких активиста је шумски попјас у Бачкој Паланци који припада газдинској јединици предузећа „Војводинашуме“ – Паланачке аде, Чипски Полој и налази се поред пута Нови Сад – Бачка Паланка, односно поред „НИС“ бензинске пумпе и мотела „Полој“, на изласку из Челарева ка Бачкој Паланци.
Храстова шума која је предмет спорења често се назива Челаревска или Полојска шума. Ради се о аутохтоној шуми, старости између 115 и 120 година, чисте састојине храста лужњака. У питању је једина храстова шума у овој газдинској јединици, осим једне мале храстове шуме крај Дунава. Шума је истовремено и ветрозаштитни појас поред пута.
Према подацима из базе података Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, у последњих пет година међу птицама овог подручја евидентиране су најугроженије врсте које се гнезде у дупљама дрвећа, велике птице грабљивице и мочварице. Најважније врсте бележене на овом подручју у протеклих пет година које, према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, припадају категорији строго заштичених врста су црна рода, белорепан, мишар, мали детлић, сива жуна, беловрата мухарица, и друге. Полојска шума је станиште великог броја врста дневних и ноћних лептира, осоликих мува, правокрилаца и стеница.
Према важећим Основама газдовања до 2023. године планирана је сеча ове шуме. Сеча је требало да се врши у два наврата – током зиме 2020/21. и на јесен 2021. године.
