Зима без правог снега и пролеће налик лету озбиљно прете да наруше усеве српских пољопривредника. Током прве две недеље априла више пута је забележена температура преко 30 степени, како у Војводини, тако и у другим крајевима Србије.
Температура од преко 30 степени није необична на нашим просторима– али у јуну. Када већ почетком априла жива у термометру пређе тридесети подељак, околности су нешто другачије.
Време је непредвидиво и за пољопривреднике може да представља егзистенцијални проблем – високе температуре и суша прете да угрозе пољопривредну производњу.
Киша пресудна за усеве
Пољопривредници наводе да недостатак влаге у ораничном слоју доводи до тешког ницања посејаних усева. Лоше утиче и на стање озимних усева, који због недостатка влаге нису у задовољавајућем стању, поготово у пределима који су даље од реке.
Културе које су посејане пред зиму су сада у средини вегетације, а то су пре свега пшеница и јечам. Киша стиже у правом моменту за пролећну сетву.
Једна суша може да смањи род свих култура у наредних годину дана, чак и да га преполови. Ипак, ова година је боља од претходних. Уз кишу, под условом да не буде поплава, неће бити последица по пољопривреду, а према садашњим изгледима воћарство није угрожено.
Екстремне суше у Србији
Просечна максимална априлска температура ове године је за око осам степени виша него што је то био случај у периоду од 1961. до 1990. године, наводи се у истраживању портала klima101.rs. Они су упоредили просечне температуре у Београду, Новом Саду и Нишу у првих десет дана априла са просечним максималним температурама из овог периода 20. века.
Тако су дошли до закључка да су првих десет дана априла у главном граду Србије за 7,8 °Ц топлији него што је то некада био случај. Нови Сад је за 8 °Ц топлији него некада, док се у Нишу температура попела за 7,6 °Ц.
Пораст просечних температура и те како утиче на пољопривреду, један од сектора најрањивијих на климатске промене у Србији. Посебно је значајна чињеница да велики део земље у протекла два месеца погодила суша.
„Ситуација по питању суше у Србији тренутно јесте забрињавајућа. На пример, од 8. до 14. априла није пала ниједна кап кише на целој територији Србије. Када се гледају последња два месеца, скоро половина наше земље је у категорији екстремне суше. Да би се то поништило и да би се садржај влаге у земљишту вратио на одговарајући ниво, треба да имамо прилично велике акумулације падавина у наредних месец дана“, каже за „Време“ метеоролог Владимир Ђурђевић, редовни професор на Физичком факултету Универзитета у Београду.
Захлађење и падавине већ су стигле у Србију, а Ђурђевић указује да би за додатно побољшање околности било добро да се слично понови до краја наредног месеца.
„Вероватно би требало да имамо две епизоде, као што је ова епизода захлађења која тренутно долази. У наредних десетак дана у неким деловима може да падне чак и око 50 или преко 50 литара кише по метру квадратном. То ће помоћи да се ситуација поправи, али вероватно би требало и да имамо бар још једну такву епизоду до краја маја да би се стање колико-толико довело у ред“, истиче метеоролог.
Нису само падавине (или недостатак истих) брига за пољопривреднике. До краја ове недеље очекују се просечне дневне температуре од 10 до 15 степени, те се појављује нова потенцијална главобоља – мраз. Ипак, професор Ђурђевић наглашава да њега ове године не би требало да буде у значајнијој мери.
„Пољопривредници који су на нижим надморским висинама не треба да брину због потенцијалне појаве мраза, што је иначе њихова велика брига. Не без разлога, јер се све чешће и на све већој територији дешава да су у фебруару и марту јако високе температуре и да се на биљкама због тога формирају пупољци, а да се онда крајем марта или почетком априла појави јак мраз који девастира воћарску производњу. Ипак, врло је мало вероватно да ће се то десити ове године“, истиче Ђурђевић.
Захлађење ће негативно утицати једино на пчеларство
„Ништа у пољопривреди није једнозначно и увек постоје губитници и добитници. У овом случају, највећем делу пољопривредника би требало да прија то што се враћамо на нормалне априлске температуре“, објашњава метеоролог.
Борба са непогодама
Пољопривредници морају да буду припремљени на потенцијалне шокове, како би могли да их ублаже, истиче Ђурђевић.
„Они треба да размишљају и о наводњавању, и о промени агротехничких мера и о мониторингу прозводње. То су све мере које би могле да помогну пољопривредницима да ублаже шокове који постају све чешћи. Наша Влада је прошле године усвојила тзв. Програм прилагођавања, у којем је пољопривреда прилично заступљена. Неке од мера које су дефинисане тим програмом су повећање наводњавања, а неке су другачије агротехничке мере“, каже саговорник.
Он објашњава да се ради о мерама као што су обрада земљишта тако да чува више воде него што би иначе чувало, осигурање пољопривредне производње, постављање противградних мрежа и систем за најаве упозорења.
„Пољопривредницима није потребно само да буду упозорени на неповољне прилике, него да им се, када је могуће, раније јави ако ће временски услови бити повољни да се уради нешто раније него што је планирано, у смислу сетве или жетве“.
У теорији, све ове мере добро звуче. У пракси их је врло тешко спровести.
„Организационо је врло тешко спроводити те мере на великим површинама на којима се у Србији дешава пољопривредна производња. Општине и делови земље су различито технолошки развијени, различита им је економска моћ и разликује се капацитет људи који живе у тим срединама. То је доста компликовано за имплементацију и ако бисмо хтели да стварно помогнемо пољопривредницима, требало би најмање пет или шест сезона, односно година да се неки озбиљнији систем успостави“, указује Ђурђевић.
Малим произвођачима је ово питање ‘бити или не бити‘
Ђурђевић објашњава да је за спровођење мера кључна улога државе, али да у Србији сарадња између представника власти и пољопривредника и даље није заживела.
„Требало би да држава буде активнија по том питању. Да промовише мере, да има едукативне програме и да на неки начин показује да има разумевања за пољопривреднике. Ми углавном видимо све супротно. Оно што се код нас углавном дешава је да пољопривредници имају неки проблем и онда крене натезање, да ли држава може да помогне или не. Зато су пољопривредници често неповерљиви према влади“, указује Ђурђевић.
На крају, када се говори о проблемима које доноси нестабилно време, то се углавном односи на мале пољопривреднике.
„Велики пољопривредни произвођачи који почињу да доминирају тржиштем углавном су технолошки и финансијски моћни па им је лако да трпе овакве климатске шокове. Њима не треба држава да им помогне. Малим произвођачима је ово питање ‘бити или не бити‘. Њима једна или две лоше сезоне могу да загорчају живот наредних десет година“, закључио је Ђурђевић.
