Метлара Растислава Ђенђура једна је од највећих у Србији. Дневна производња је од 2.000 до 2.500 комада најразличитијих врста метли, преноси портал „Агроклуб“.
Брање сирка, чишћење, сортирање, спајање и мотање метлица, увезивање и шивење – дуг је пут док се не направи једна метла. А тај пут већ 20 година успешно прелази Растислав Ђенђур из Бачког Петровца који дневно произведе до 2.500 различитих врста метли. Ове метле завршавају у домовима широм Европе.
Велике гомиле сирка на све стране, погон где се ручно класификује и чисти, велико складиште за дршке за метле. И онда, још један већи погон где се ужурбано одвија сама производња. Педесетак радника у две смене свакодневно вредно обавља ове послове, метле се праве и шију ручно. Има пуно прашине, али чини се да радницима то не смета. Кажу, иако се све ради ручно, посао није тежак.
„Почели смо пре 20 година тако што смо откупљивали метле од произвођача и онда смо их извозили. Потребе за метлом су биле велике, а тржиште затворено. Када смо видели како се ситуација развија нисмо хтели да пропустимо шансу и покренули смо своју производњу“, присећа се почетака Ђенђур, власник петровачке фирме „РАМ“.
Дневно и до 2.500 метли
Управо Бачки Петровац, али и Селенча, Бач и Кањижа, центри су прераде сирка метлаша у Србији. Ђенђурова метлара једна је од највећих. Дневно произведу од 2.000 до 2.500 комада најразличитијих врста метли. Месечна производња је око 50.000 комада, а годишња и до 600.000 метли.
Предузетник је објаснио да је најважнија квалитетна сировина коју складиште од августа до тренутка када им је потребна за прераду. Сирак се чисти, довозе га у складиште, сортирају га према дужини, класи, боји метлице, према потребама производње. Даље га сечу на одређену дужину и онда се намотавају метле.
Сирак метлаш не узгајају самостално, већ откупљују директно од произвођача. Пословна јединица у Тотовом Селу код Кањиже је откупно место сирка метлаша. Управо су почели преговори са индивидуалним произвођачима из Сенте, Кањиже и околине за откуп сирка из овогодишње сетве. Цена сиркове метлице за сада се не зна, то ће зависити од потражње и понуде на тржишту.
Цена у Европи иста као у Србији
Метла никада није изашла из моде. То је производ који је неопходан, ипак, више људима који живе у кућама него онима у становима. Они који имају двориште, животиње, морају да чисте. Њихов асортиман чини више од 50 различитих врста. Од малих за одело, стандардних четири и пет пута шивених, до супер великих метли. „Шта ћемо производити, зависи од захтева купаца“, каже Ђенђур.
Традиција, уз реалне потребе купаца, спој су који гарантује добар пласман на различита тржишта широм Европе.
Извозе највише у Италију, Француску, Словенију, Немачку, понекад у Словачку. Наравно, робу пласирају и у Србији а цена је скоро иста код нас као и у Европи. „Ако стандардну метлу овде продајемо за 350, 450 динара, цена у иностранству јој је чак и нижа“, каже он и додаје да ранијих година није било тако.
Претежно су извозно оријентисани, највећи део њихове производње иде у извоз. Тренутна ситуација је таква да је курс динара прецењен према евру, годинама је фиксиран, не мења се, а трошкови константно расту. Све, од плата радника, дажбина, пореза према држави, струја, гориво, све иде горе. Субвенције немају никаве. Не могу да дижу толико цену у иностранству да би овде могли да подмире трошкове, рекао је предузетник, али ипак, уз све препреке, не одустаје од производње квалитетних метли.
Да је производња сирка метлаша уносна, али недовољно искоришћена у Србији, потврђује Научни саветник из Института за ратарство и повртарство „НС Семе“ др Владимир Сикора потврђује да је производња сирка метлаша уносна, али недовољно искоришћена у Србији.
Сирак за метле (метлаш) и сирак за зрно (зрнаш) су алтернативне биљне врсте због тога што се гаје на мањим површинама. Сирак метлаш се гаји као сировина за производњу метли и сконцентрисан је у регионима у којима постоји метларска индустрија. Сирак зрнаш се гаји ради зрна које се користи као сточна храна на исти начин на који се користи зрно кукуруза. Све је популарнији међу пољопривредним произвођачима а силажни сирак и суданска трава спадају међу крмно биље које се користи као кабаста сточна храна рекао је др Сикора.
