Спроведени резултати истраживања на сајту „Стартуј“ показују да постоји одређена неусклађеност између слободних места на факултетима у Србији и потражње за одређеним занимањима на тржишту, јер послодавци траже продавце и ИТ-јевце, а психологија и медицина су најтраженији код младих.
Највећи број слободних места на факултетима широм земље ове године био је на факултетима ИТ усмерења, за 4.328 слободних места конкурисало је чак 6.997 будућих бруцоша, што указује на велико интересовање за ИТ сектор, али и дефицитарност кадрова на тржишту у овој области.
Са друге стране, Универзитет у Београду је у првом року забележио највећи број слободних места у односу на одобрена места на Пољопривредном, Рударско-геолошком и Шумарском факултету, што указује на то да међу матурантима влада мања заинтересованост за традиционалне факултете.
На Пољопривредном факултету остало је неупражњено 421 место од укупно 790, док је на Рударско-геолошком факултету и Шумарском факултету остало 200, односно 192 слободна места, наведено је у саопштењу.
Примећује се такође да су смерови попут психологије, стоматологије, фармације, медицине и графичког дизајна најтраженије, с обзиром да се у просеку три свршена средњошколца боре за једно слободно место.
Подаци о слободним местима на Технолошко-металуршком, Православно-богословском, Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, Учитељском и Географском факултету такође показују да је мања заинтересованост будућих бруцоша за ове студије.
Поред њих, најмање пријава било је на факултетима техничких усмерења попут Факултета за физичку хемије, Физичком факултету и Техничком факултету у Бору.
Према подацима сајта Стартуј, најтраженија занимања су из области трговине и продаје, ИТ-ја, машинства, администрације и угоститељства, што показује другачију слику у односу на преференције младих при уписивању факултета.
Специфична је чињеница да су ИТ занимања и даље дефицитарна, иако број студената расте у овој области и знатно лакше проналазе прве послове и праксе, а истовремено, плате у ИТ индустрији за почетнике премашују просек плата на јуниорским позицијама у осталим областима, што потврђују и подаци сајта HelloWorld.rs да ИТ јуниори у просеку зарађују између 800 евра и 1.000 евра.
Узимајући све то у обзир, закључује се да области које су најчешће доступне на тржишту рада, нису у складу са интересовањима и областима за које су млади заинтересовани, и да несклад између система образовања и тржишта рада представља изазов за младе људе који желе да се образују и пронађу посао у струци.
