Међу женама које имају свој бизнис највише је предузетница – трећина од укупно регистрованих предузетника. Код предузећа је удео жена у власништву тек нешто већи од четвртине, показују подаци Агенције за привредне регистре.
Када је реч о онима који раде за послодавце – број запослених мушкараца је већи од броја запослених жена. Код назапослених је обрнуто, па на тржишту рада – жене предњаче међу онима који траже посао.
Од 323.128 регистрованих предузетника жена је тек 109.864, показују подаци Регистра привредних субјеката АПР на дан 31. децембар 2023. године. Овај власнички удео жена од 34 одсто највећи је управо у категорији предузетничких радњи и агенција.
Код предузећа – која су највећим делом у форми друштва са ограниченом одговороношћу – жена је тек 27,3 одсто.
На директорским позицијама су тек 2.594 жене, а у Србији директора има више од 10.000.
На позицији законских заступника, што одговара функцији генералног директора предузећа, а којих у Србији има 109.790, жена је тек 27 одсто, односно мање од 30.000.
Када је реч о тржишту рада у Србији, подаци званичне статистике и Националне службе за запошљавање показују да је жена у односу на мушкарце – више међу незапосленима, а мање међу запосленима.
Колико жена тражи посао
Међу незапосленима у Србији више је жена.
Подаци Националне службе за запошљавање показују да је у 2023. години удео жена у броју од 404.977 незапослених био 56 одсто, односно 227.396.
У јануару ове године било је 219.718 незапослених жена (од укупно 393.096 незапослених са евиденције НСЗ).
Међу њима без икаквог образовања (дакле и без завршене основне школе) има 2.843 жене, док само са завршеном основном школом посао тражи 67.702 жена. Значајан број жена међу незапосленима – 37.244 – чине оне са завршеним трогодишњим средњим школама.
Са средњом стручном школом је 59.628 жена, са завршеном гимназијом 10.271 жена, док међу више образованим женама има највише оних са основним четворогодишњим академским студијама – укупно 12.248. У јануару је, такође, посао тражило и 78 жена са звањем доктор наука, показује извештај НСЗ.
Колико жена има посао
Подаци из званичне Анкете о радној снази, коју квартално објављује Републички завод за статистику, показују да је број запослених у Србији у последњем тромесечју 2023. био 2,87 милиона.
Од тог броја мушкараца има нешто више од 1,55 милиона, док је жена мање – укупно 1,31 милион.
Званична запосленост у Србији, према подацима РЗС за последњи квартал 2023, показује да је реч о 2.367.704 запослених грађана.
Одакле разлика између 2,37 милиона колико износи званична запосленост и 2,87 милиона колико износи податак о броју запослених по Анкети о радној снази?
Регистрована запосленост, према методологији РЗС, подразумева да су запослени особе које имају уговор о раду (на неодређено и одређено), особе које раде ван радног односа (уговор о делу или уговор о привременим и повременим пословима), особе које обављају самосталну делатност (оснивачи привредних друштава и предузетници) и регистровани индивидуални пољопривредници. Подаци о регистрованој запослености добијају се из Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) и Статистичког пословног регистра (СПР).
Запослени радници су, пак, запослени који раде за послодавца без обзира да ли имају формални уговор о запослењу или раде на основу усменог договора и за свој рад су плаћени у новцу или натури. Подаци се, према појмовнику тржишта рада коју је објавила Фондација Центар за демократију – прикупљају Анкетом о радној снази.
Ни запослене, ни незапослене
Ван радне снаге у Србији је, према подацима Анкете о радној снази, укупно 2,52 милиона људи: мушкараца 1,02 милиона и жена готово упола више – 1,5 милиона.
Становништво ван радне снаге, иначе, чине „сва лица у посматраној популацији (старости 15 и више година) која нису сврстана у запослено или незапослено становништво“.
„У становништво ван радне снаге спадају студенти, пензионери, лица која обављају кућне послове, као и остала лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, нису активно тражила посао или нису била у могућности да почну да раде у року од две седмице након истека посматране седмице“, дефинише РЗС.
Жене и мушкарци у Србији
Шта још каже званична статистика?
Каже да жене, у просеку, примају пензију која је 17 одсто нижа у односу на просечну пензију мушкараца.
Подаци Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Републици Србији 2023“ показују да су, када је реч о зарадама, жене плаћене мање од мушкараца – у просеку за 8,8 одсто. Овај јаз је, међутим, већи што је степен образовања нижи.
Поменути извештај показује да је платни јаз између жена и мушкараца за 2018. годину износио 8,8 одсто, што значи да су жене биле мање плаћене од мушкараца за 8,8 процената.
Овај податак, како наводе у Републичком заводу за статистику, сврстава Србију међу земље са најнижим платним јазом у Европи.
„Међутим, ако се зараде посматрају према степену образовања или занимањима, разлике у зарадама између жена и мушкараца су знатно веће од просечног платног јаза, најчешће – у корист мушкараца“, истичу у РЗС.
Платни јаз између мушкараца и жена са ниским зарадама највећи је код најнижег степена образовања и износи чак 21,2 одсто.
За толики проценат жене без школе, са непотпуном основном школом или највише завршеним основним образовањем имају мању плату од мушкараца истог образовног статуса. Уз то, удео жена овог степена образовања , са ниским зарадама, у укупном броју запослених износи чак 46,2 одсто, а мушкараца 26,7 одсто.
Код високообразованих јаз у платама је 17,9 одсто, а оних са средњом школом 14,2 одсто.
Када је реч о врсти занимања, најмањи јаз између зарада мушкараца и жена је на руководећим функцијама – свега 5,3 одсто су веће плате мушкараца на овој функцији.
Значајно већи јаз је код стручњака и уметника, чак 19 одсто у корист мушкараца, а слично је и код инжењера и техничара 19,3 одсто.
Код занатлија и сродних занимања платни јаз је највећи и износи 23,8 одсто.
